Финске кутије у којима спавају бебе стварају здраве навике

Када су се Сукита и њен супруг Прасад преселили у Финску, једна од првих ствари које су добили била је картонска кутија.

„То није обична кутија, вец́ кутија за породиље пуна ствари потребних за бебу”, усхићено каже Сукита Херат, присец́ајуц́и се тренутка када је отворила поклон.

Када су се из Сингапура пре шест година доселили у земљу коју становници сматрају најсрец́нијим местом на свету, већ су чекали прво дете.

Поклон државе, који садржи топлу одец́у, врећу за спавање и мали душек, као и друге потребне ствари за новорођенче, додељује се породиљама у Финској вец́ 75 година.

Тако се нуди једнак почетак свим будуц́им мајкама, без обзира на њихово порекло или друштвено-економски положај.

„Када се душек стави на дно кутије она постаје бебин креветац”, каже Прасад Џајатуратнаге, сада отац две ц́ерке од шест и три године.

Обе су први пут задремале у сличној кутији.

И то није све.

Сукита каже да су она и Прасад послушали савет породичне медицинске сестре, и када су бебе навршиле само две недеље, облачили су им топлу одец́у и изводили напоље да спавају у колицима, чак и када је било изузетно хладно.

То је свакодневна рутина, уобичајена у Финској и другим нордијским земљама.

Прасад је инжењер, а Сукита је спортска физиотерапеуткиња.

Обоје су пореклом са Шри Ланке и живели су у Сингапуру од 2012. године пре него што су се доселили у Финску.

Иако је Сукита одрасла на тропском острву, открила је да је спавање на отвореном по хладном времену користило обема девојчицама.

„Ако смо унутра, оне плачу, али када изађемо напоље, уз свеж ваздух и цвркут птица бебе брзо утону у сан.

„Заправо је лакше и беби и мајци.

„А шетње су ми такође помогле да ослабим након трудноц́е”, каже она.

Пар сматра да кутија за бебе не представља само помоћ државе, вец́ је и доказ значаја који Финска придаје сну од најранијих дана живота деце.

• Који је најбољи положај за спавање
• Ранији одлазак на спавање утиче на здравље срца
• Заборављена древна навика „два спавања”

Колико сна је потребно деци?

Сукита и Прасад верују да су им здравствени и национални систем безбедности у земљи помогли да схвате значај тога када њихова деца треба да спавају и да им уведу ритам спавања.

Шта је добар сан?

Стручњаци наглашавају да су добре навике спавања, попут оних које се примењују у Финској, од суштинског значаја за ментални, физички, друштвени, и емоционални развој деце.

Међутим, данас је све више родитеља који су забринути да њихова деца мало спавају.

Уобичајени кривац је, према мишљењу многих стручњака, прекомерна употреба мобилних телефона и време које деца проводе испред екрана.

Професорка Дагмара Димитроу, стручњакиња за образовање о здравом спавању на Лондонском универзитетском колеџу, упозорава да је важан квалитет, а не само број сати сна.

„Сан је као уравнотежена исхрана.

„Квалитет сна је такође важан”, каже она за ББЦ.

Лош сан утиче на учинак деце у школи и ментални развој, додаје она.

Са тим је сагласна Малека Макадам, васпитачица у предшколској установи у Малавију, која каже да деца која немају правилан ритам спавања имају више потешкоча у њеном вртићу.

„Из прве руке видим да деци која не спавају довољно недостаје концентрација, да су раздражљива и летаргична током целог дана у вртићу”, каже она.

Професорка Димитроу, с друге стране, каже да деца суо;ена са потешкоћама нису „неваљала”.

„Они се не понашају лоше, они су једноставно лишени сна”, објашњава она.

„Понекад се деца воде на допунске часове, додељују им се приватни наставници и разне апликације.

„Али ја увек кажем: ‘Ваша допунска настава је сан. Само се наспавајте и функционисаће и учење и понашање’”, додаје она.

Како недостатак сна утиче на дете?

Према налазима појединих студија, недостатак сна повезан је и са здравственим проблемима као што су висок крвни притисак, гојазност и болести срца.

Ново истраживање Универзитета у Бирмингему у Уједињеном Краљевству (УК) указује да деца која недовољно спавају од детињства имају већи ризик од развоја душевних болести у раном одраслом добу.

Научници су одавно установили да недостатак сна утиче на развој мозга.

Истраживање које је водио професор Зе Ванг са Универзитета Мериленд у Сједињеним Државама (САД) показало је да недостатак сна мења неуронске везе у мозгу деце, што може да изазове дугорочне или трајне когнитивне поремећаје.

Тим је закључио да су деца која нису довољно спавала „имала више потешкоћа са менталним здрављем и понашањем од оних који су довољно спавали”.

Стручњаци такође верују да недостатак сна можда не утиче само на то како се деца осец́ају, вец́ и на њихов избор хране.

Који су ризици недостатка сна?

Професорка Димитроу каже да је технологија уобичајена препрека за спавање, чак и за малу децу.

Она саветује родитељима да прате колико времена њихова деца користе технологију, посебно пре спавања.

Међутим, изгледа да ово не представља проблем породицама које немају приступ напредној технологији или онима који не могу да приуште њиховој деци уређаје попут паметних телефона или таблета, објашњава она.

„Изгледа да ово није проблем у одређеним деловима Индије, где деца немају приступ интерактивним играма и друштвеним мрежама&qуот;, наводи професорка пример.

Прасад и Сукита воде рачуна да њихове ћерке спавају више од 10 сати и ограничавају им време које проводе испред екрана.

„Никада не остављамо нашу децу саму са телефоном.

„Старија ћерка није провела ни секунд испред екрана док није навршила две године”, каже Прасад.

Пошто су живели на Шри Ланки и Сингапуру, приметили су да тамо деца, барем у поејдиним породицама које су познавали, проводе више времена испред еркана него малишани у Финској.

„Чак и када сам одрастала на Шри Ланки, заспали бисмо гледајуц́и ТВ.

„Онда би нас преносили у кревет, што може да омета сан”, додаје Сукита.

Код њих у породици припрема за спавање почиње 30 минута до сат времена пре одласка у кревет.

Припрема подразумева различите активности које помажу ц́еркама да се умире, попут читања прича за лаку ноц или их оне саме читају.

„Пре тога се истуширају, оперу зубе и изаберу одец́у за сутрадан, тако да не губе време ујутру.

„Када оду у кревет, не смеју да траже храну”, објашњава Сукита.

Малека, мајка троје деце, старости четири, седам и девет година, каже да их је тешко ујутру пробудити када на спавање оду после уобичајеног времена у 19:30.

„Такође буду прилично раздражљиви, због најмање ситнице постану мрзовољни”, додаје она.

Међутим, одржавање ритма спавања може бити тешко родитељима који су запослени.

„Понекад је једноставно тешко држати се рутине”, признаје она.

Како телефони утичу на сан деце?

Гавин Инглиш, заменик директора школе у Лондону, каже да је спавање прва ствар коју проверавају код ученика који имају потешкоц́е у понашању или учењу.

„Могу да кажем да млади људи који имају лоше навике у погледу употребе уређаја и друштвених мрежа, често их користе и када би требало да су у кревету и да спавају”, каже он за ББЦ њуз.

„И упадљиво је да млади људи који имају проблема и у погледу употребе телефона и спавања често не могу са тим да се изборе.

„Ако је младима дозвољено да имају мобилне телефоне у спавац́им собама, онда им се не омогућава да реше ниједан од ова два проблема”, упозорава он.

„Мобилни телефони имају функције многих свакодневних ствари.

„Мој савет: потрошите неколико евра (у готовини) на будилник и изнесите те уређаје из њихових спавац́их соба”.

Како култура утиче на спавање?

Док је сан биолошка потреба, културни чиниоци такође могу да утичу на рутину спавања.

На пример, током светог месеца Рамазана, када муслимани посте током дана, може доћи до промена ритма спавања.

Професорка Димитроу каже да иако такви обичаји могу да поремете сан у неким земљама попут Саудијске Арабије, у том периоду деца нису обавезна да полажу испите или раде писане задатке, што је и њена препорука.

Професор Ванг додаје да иако културни или религиозни чиниоци могу да утичу на навике спавања, сви имају биолошку потребу за сном.

„У неким културума, попут оних у источној Азији, промовише се напорно учење.

„Деца често иду на спавање веома касно због многих домац́их задатака и понављања градива.

„То узрокује велики недостатак сна и има лоше последице, показују налази нашег рада.

„Последице могу бити дугорочне или чак трајне”, каже он.

Малека сматра да би и дуже породичне посете могле да поремете свакодневну рутину њене деце.

„То заиста ремети њихов ритам спавања, али то је тешко избец́и”, додаје она.

Прасад и Сукита, који често траже савет од породичне медицинске сестре посебно у вези са здравом исхраном и спавањем, признају да још уче.

„Нисмо савршени родитељи, али највец́а лекција коју смо научили је да се држимо рутине.

„То свима олакшава живот”, каже Сукита.

А професорка Димитроу има поруку и за децу и за родитеље.

„Увек кажем, не смета ми шта радиш све док довољно спаваш, имаш добар квалитет сна и разумеш његову важност”, каже она.

„Морате да једете и морате да спавате. То су две најважније ствари у животу”.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Зашто можемо да сањамо на више језика
• Дремка током дана је добра за мозак, каже истраживање
• Зашто спавамо у кревету
• Како да се наспавате „као човек&qуот;
• Пет сати сна су прекретница за проблеме са здрављем
• „Зашто опет нисам заспала&qуот; - које су последице неквалитетног сна
• Шест митова о спавању који „нарушавају здравље“

(ББЦ Невс, 10.18.2025)