Nova imena iz Epstinovih mejlova i talas novih negiranja: „Da, poznavao sam ga, ali ga nisam poznavao“
Danas pre 11 sati | S. D.
Pre mnogo godina, piše Ema Broks za Gardijan, otišla sam na zabavu u centru Londona koju je priredio domaćin poznat po tome što sastavlja zanimljive i uticajne liste gostiju, i čim sam ušla, naišla sam na Dejvida Irvinga, diskreditovanog istoričara i negatora Holokausta.
Kao znak društvene osude, negiranje Holokausta stoji rame uz rame – ili je možda čak i jače od – osude za seksualna dela, i ja sam se okrenula i otišla ne zbog neke moralne superiornosti, već zato što sam mislila da je „notornost“ kao kriterijum da se neko uvrsti na listu gostiju glup i uvredljiv. Dok sam izlazila, sećam se da sam pogledala domaćina i pomislila: Kravo glupa, stidim se same sebe. O toj zabavi i Irvingu sam razmišljala ove nedelje dok sam čitala o
