Ali ja, moj doktore, svoje račune uvek plaćam
Velike priče pre 3 sata | Piše Aleksandar Misojčić
Pored metronomske tačnosti i načina na koji je govorio, na oprez su pozivale i njegove svetle oči. Uvek mi je toplije kad gledam u ljude kestenjastih očiju
Uvek je dolazio tačno u dogovoreno vreme. Ni mrvu ranije, ni minut kasnije. Nepogrešivo i uporno. Iz seanse u seansu. Za njega nikad nije bilo gužve u Miloševoj ulici, niti zastoja u podvožnjaku kad bi mi dolazio iz pravca Brankovog mosta. Beogradske kiše takođe mi nikad nije spominjao i nije se njima pravdao. Neumoljivo precizni ljudi u meni uvek podižu branu opreza i najavljuju težinu nadolazećih reči. Zvuk kvake, tačno u trenu kad mala kazaljka punog sata stane
