Somuni s mirisom duše

Ujutro, rano pred zoru, pekarski šegrt bi zahvatio vodu sa bunara, poprskao ispred radnje ćepenka i ugasio prašinu, otvorio vrata iz koje se sladak miris hleba, kao miris duše, jutarnjom svežinom širio vranjskim sokacima. I tako beše od Monopola do Tulbeta, od Panađurišta do Odžinke. Somuni i hlebovi mamili su iz rafova, a simite i razne tutre, okrugle hlepčiće, raznosili su radnici u vreme doručka kroz varoš glasno najavljujući svoju robu.