Sećate li se roto romana: Došao je tiho i ušao u legendu
Nedeljnik 15.07.2016 | Piše Branko Rosić
Ko nije čitao na letnjem raspustu makar jednog opakog kauboja zavaljen u hladovini svoje sobe, ili kome je čas od 45 minuta bio kratak da u njega stane sva pucačina i pesničenje Vajata Erpa ili intrige "Luna, kralja ponoći" - kojeg bi i Tarantino obožavao - taj i nije postao čovek
Dopizdi mi ponekad sve. Probudim se ujutru i ne ustaje mi se. Nije to isto kao kad ti se ne ide u školu. Kad si klinac, misliš ima šanse. Kratkoročno gledaš na stvari. Na prvi čas, na drugi, na pismeni koji treba izbeći... Ali, u ovim godinama, kad ti baš dopizdi sve i kad ti se ne ustaje iz kreveta... Depresija, kažu. A nije. Mlad si dok god možeš da "ukradeš" fore iz mladosti i da ih osećaš svojim. Recimo, da se probudiš i da ti se ne ustaje
