Vejvoda: Razmena teritorija mogla bi da bude realno rešenje za Kosovo

Direktor evropskog projekta u Institutu humanističkih nauka u Beču Ivan Vejvoda ocenio je da bi razmena teritorija - Preševska dolina za deo severnog Kosova moglo biti realno rešenje ako bi na to pristali i Beograd i Priština i ako bi sporazumu kumovala međunarodna zajednica - UN, EU, SAD, Rusija i ostale stalne članice Saveta bezbednosti. U intervjuu Novom magazinu Vejvoda je rekao da je ideja, koja sada dolazi sa Kosova, svojevremeno bio jedan od tri ili četiri scenarija u predlogu ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića. 

"U Evropi i Americi ima različitih mišljenja oko toga: jedni smatraju da je to realistično rešenje, drugi se tome protive strahujući da bi promena granica mogla da ima domino efekat u Makedoniji, Bosni itd. Međtim, prema jednom izveštaju Međunarodne krizne grupe iz 2008. ili 2009. kaže se da istraživanja pokazuju da domino efekta ne bi bilo jer u pomenutim zemljama niko nema ništa protiv razmene teritorija ili podele ukoliko je to direktan dogovor Beograda i Prištine", rekao je Vejvoa.

Vejvoda je kazao da Srbija i srpsko rukovodstvo treba da se suoče sa realnošću kosovskog problema jer je bolje da ga sami reše nego da ga rešava neko drugi dodajući da su od 1999. političari indirektno priznavali realnost da Srbija ne vlada na Kosovu i da je pitanje uvek bilo kako to dovesti u sklad s normativnim stanjem.

On je podsetio da je "Zoran Đinđić tri-četiri meseca pre ubistva izneo predlog sa nekoliko scenarija" i da je govorio da što pre treba rešiti problem Haškog tribunala i Kosova "jer su to stvari koje sputavaju Srbiju da ide bržim korakom ka Evropskoj uniji, tada i NATO-u, i da ide u dubinske reforme" .

"Čini mi se da smo sada ponovo u toj situaciji gde predsednik i rukovodeća stranka shvataju da moraju da se suoče s tom realnošću i da je bolje da uhvate bika za rogove, ako mogu tu metaforu da upotrebim, nego da čekamo da nam taj problem neko drugi reši", dodao je.

Vejvoda je rekao da Srbija neće moći da uđe u Evropsku uniju, a ni Kosovo, ukoliko ne dođe do normalizacije  i da to dobro znaju svi koji su bili na vlasti od 2000.godine.

On je dodao da u tom smislu vidi inicijativu za dijalog koju je izneo predsednik Arbije Aleksandar Vučić. 

"Ja ga shvatam kao korak koji treba da doprinese ubrzavanju rešavanja tog pitanja. Da se ne čeka osam godina nego da se kroz normalizaciju odnosa, na osnovu ugovora koji bi obe strane potpisale, skine taj teret sa leđa Srbije. Da bi onda ona mogla da se mnogo više posveti neophodnim stvarima kao što su ozbiljne institucionalne, pravne, ekonomske i druge reforme, demokratizacija i modernizacija, najkraće rečeno", naveo je spoljnopolitički ekspert.Vejvoda je izrazio uverenje da u (unutrašnjem) dijalogu (o Kosovu) trebalo da učestvuju svi aktori i da nije dobro antagonizirati vlast i opoziciju.

"Nije dobro da oko jednog tako krupnog pitanja postoje velike razlike i da se one koriste u dnevnopolitičke svrhe. Tako nigde nećemo stići", rekao je.Vejvoda je ocenio da je Evropa proteklih nekoliko godina bila zaokupljena svojim problemima, ali da misli da je "sada ponovo fokusirana" ne samo na Kosovo nego na to da ovaj region treba što pre uklopiti u evropske okvire. 

"Uzimam kao znak tog opredeljenja i izjavu da je 2025. godina realan rok do kojeg bi Srbija i još neke zemlje regiona mogle da budu spremne za članstvo u Uniji. Mislim da je to važno jer čini mi se da je to odgovor na vapaj, ako tako mogu da kažem, iz regiona: dajte nam nešto, recite čemu možemo da se nadamo", dodao je.

Na pitanje da li puna normalizacija odnosa Beograda i Prištine podrazumeva razmenu ambasadora Vejvoda je odgovorio:" Verovatno u jednom trenutku to znači to, pitanje je kada i kako". 

On je dodao da veruje da bi se to moglo desiti "u vratima Evropske unije, u trenutku otvaranja kapije Unije, to je poslednji trenutak".

"Recimo, Irska je morala da menja svoj Ustav u trenutku ulaska u EUjer je u njemu pisalo da će Severna Irska jednog dana biti pripojena Republici Irskoj. I to je moralo da se izmeni. Što je i učinjeno u poslednjem trenutku. Dakle, ako se rukovodimo presedanima, onda je verovatno to trenutak samog ulaska", rekao je. 

Vejvoda je dodao da je EU "svesna bremena istorije i delikatnosti pitanja i zato se ide postepenim putem" ali i da, sa druge strane, jasno poručuje da ne želi novi Kipar, odnosno da nijedna zemlja koja ima nerešeno teritorijalno pitanje ne može u EU. 

Na pitanje o "poltici dve stolice" Vejvoda je rekao da će bez sumnje "Srbija morati da se sameri sa spoljnom politikom EU, toga su svi svesni, ali se to sada odlaže na neko, verovatno ne predugo, vreme".

"EU još uvek pokazuje razumevanje za takvo ponašanje Srbije, ali to neće trajati beskonačno. Mislim da su toga svesni i oni koji su danas na vlasti. Ono što nije dobro jesu nedoumice koje vodeći političari stvaraju u javnom mnjenju tako da ljudi onda ne znaju šta Srbija stvarno želi. Sa druge strane, ipak, kad čitate izjave najviših zvaničnika uvek se sasvim jasno kaže da je prioritet nad prioritetima ulazak u EU. To se ne menja i mislim da je, ako tražimo neki smer kretanja, on nazamenljiv", rekao je.

Vejvoda je ocenio da delovanje Rusije u regionu ide pre svega za tim da podriva uticaj EU i da pokaže kako EU ne želi da ga primi,  dodajući da Rusija zato finansira stranke, nevladine organizacije, delove intelektualne elite, medije, novinare i koristi sve kanale da bi raširila svoju poruku i proširila svoj uticaj.

Sa druge strane, Vejvoda veruje da "u Rusiji ipak postoji svest o tome da ovaj region ide ka Evropskoj uniji i da će jednog dana postati njen sastavni deo".

"Prosto, dovoljno je pogledati ne geopolitičku nego geografsku kartu Evrope. Mi smo deo geografskog jezgra Evrope, potpuno smo okruženi Evropskom unijom, o brojevima da i ne govorimo. Mi živimo od trgovinske razmene sa Evropom, odatle nam stižu i znanje, tehnologija, investicije, razvojna pomoć", rekao je i dodao da bi  političari u Srbiji o tome trebalo češće da govore.

Vejvoda je ukazao da je pored ponavljanja strateškog, prioritetnog pravca ka EU važno dalje pojačati rad na demokratskim institucionalnim i strukturnim reformama.

"Normalno, nismo zadovoljni stanjem u kojem se nalaze demokratske ustanove, stanjem u medijima i slično, ali mislim da prilike treba realno sagledavati, bez crno-belih slika. U svakom slučaju, na nama je kao društvu da sve te probleme rešavamo i rešimo. Neće nama niko ovde doneti viši stepen demokratije ako se mi sami za to ne izborimo", rekao je Vejvoda za Novi magazin. 

(Beta, 23.11.2017)