Ћевапчићи на Достојевском
Данас 25.03.2018 | Пише: Иван Миленковић
Владимир Сорокин, стиче се утисак, може у књижевност све, само ако хоће (онако, отприлике, како је Пикасо у сликарству могао све, а сликао је управо онако како је хтео).
Из књиге у књигу смењују се различити светови (као што су се код Пикаса смењивале фазе), преплићу се стилови, из беспрекорног се реализма ускаче у кошмаре, из хаоса се нагло укорачује у ред, мирни токови се, ненадано, попут водопада стропоштавају у амбисе и ништа код Сорокина није стабилно осим моћи да језиком барата онако како му се прохте, или, што је исто, онако како му језик налаже. Због свеопште нестабилности коју производи, Сорокин се
