Зашто је Сплит заборавио Соњу Бучан, од усташа обешену учитељицу и мајку шестомесечног детета, и да ли би исто прошла у Србији?
Телеграф 05.04.2018 | О. Ш.
Највећи и најважнији далматински град био је током Краљевине Југославије најснажније упориште југословенства, а то је остао и током рата, па и након њега. Довољно је рећи да је Хајдук одбио да игра италијанску Серију А, да је одбио да игра лигу НДХ, и да су управа и играчи пребегли партизанима. Данас је ситуација битно другачија
Почетком октобра месеца 1944. године, на југословенском су ратишту партизани отпочињали последњу фазу своје борбе за ослобођење земље од свих страних окупатора и домаћих издајника, било стварних или умишљених. На тлу Србије се спремала одсудна битка за Београд, а трупе Народноослободилачке војске Југославије су уз помоћ Црвене армије незаустављиво хрлиле ка престоници. Другде, као у Далмацији, партизани су се борили сами. Тако је и Сплит
