Колико је Милена имала простора да мисли о другима
Недељник 20.10.2018 | Пише Бранко Росић
Знам да ће ових дана у тим километарским, дугим опроштајима стајати посебни моменти свих оних који су имали среће да је макар мало упознају. Знам да ће многи рећи: зар мораш и ти да напишеш нешто од тог свог малог познанства. Али морам. Зато што сам управо на личном примеру видео колико је велика била Милена Дравић
Постоје они спонтани кадрови са утакмица, оно када наступи тренутак истоветне реакције хиљаде људи па се то слије у хук моћних децибела. И ниједно изрежирано навијање не произведе такву емоцију. Присуствовао сам томе неколико пута, а памтим једно које није било везано ни за какав спорт. Било је то у Сава центру, на ФЕСТ-у, на додели награде "Београдски победник". У свим тим децибелима френетичности који су пратили излазак и примање награде
