С оне стране добра и зла
Данас 02.06.2019 | Пише: Иван Миленковић
Макијавелијеви описи крвопролића без осуђивања и згражавања, његова хируршка равнодушност према крви – јер проблем ваља решити на најделотворнији могући начин, добро је ако може без рањавања ткива…
… али ако не може онда проблем ваља одстранити, као брадавицу – чак ни његов амбивалентан, а углавном афирмативан однос према ликовима из кошмара (Набис, Агатокле, Север, Борџија) нису толико узнемирили коментаторе колико нови појам врлине (вирту). Можда се у историји европског мишљења никада није догодила тако темељно исисавање садржине једног од кључних појмова епохе и убризгавања другачије супстанције у његову форму. Та супстанција
