Engrova „Velika odaliska“ sa pet kičmenih pršljenova viška: Kratka priča iza velikog umetničkog dela
Telegraf 28.07.2019
Kada se „Velika odaliska“ Žan-Ogist-Dominika Engra 1814. pojavila na pariskom Salonu naišla je na salvu kritika. Savremenici su autora oštro napali zbog izduženih proporcija i nedostatka anatomskog realizma i zbog mešanja neoklasicizma i romantizma. Jedan kritičar je zapisao da rad „nema ni kosti ni mišiće, ni krv, ni život, ni reljef, uistinu ništa što čini imitaciju“
Žan-Ogist-Dominik Engr (1780—1867) slavni je francuski neoklasični slikar rođen u skromnoj porodici u Montabanu, u današnjem departmanu Tarn i Garona. Kao mladić se preselio u Pariz da se slikarskoj veštini uči u ateljeu Žak-Luja Davida; bio je pod snažnim uticajem ranijih umetničkih tradicija, želeo da bude čuvar akademske ortodoksije a protiv sve prisutnijeg romantizma, težio da postane slikar istorijskih događaja u tradiciji Nikole Pusena i svog velikog
