Центар за европске политике предлаже бољу заштиту дужника у извршном поступку

Програмски менаџер за унутрашње тржиште и конкурентност у Центру за европске политике (ЦЕП) Душан Протић рекао је да је реализован пројекат "Приступ правосуђу у извршним поступцима - изградња модела кроз перспективу заштите потрошача", чији је циљ био да испита постојеће стање заштите потрошача дужника, нарочито у комуналним предметима и да се уоче кључни проблеми и понуде могућа решења.

"Пројекат је успешно окончан, публикована је студија, представљени су модели сарадње потрошачких организација и јавних извршитеља, израђена је тематска брошура и други инфо материјали намењени потрошачима ради подизања свести о њиховим правима и обавезама", рекао је Протић и додао да је  истраживање подржао УСАИД-ов Пројекат владавине права.

Истакао је да је "можда највећи успех тог пројекта то што је први пут окупио за истим столом, наизглед непомирљиве супротности, јавне извршитеље и представнике потрошачких организација, као и друге кључне актере, и изградио први мост за њихов дијалог и могућу сарадњу".Проблем број један у наплати дуга је, према његовим речима, достава решења о извршењу јер дужници понекад избегавају пријем или се јављају други проблеми чији је исход исти.

"Да проблем буде већи, комунална предузећа нису обавезна да доставе опомене, па се дешава да дужник, потрошач, први пут уопште сазна за дуг и за поступак када почне принудна наплата путем блокаде рачуна или на други начин", рекао је Протић.

Он је рекао да "несумњиво постоји културолошки феномен увреженог мишљења да ће неприхваћено решење одложити или потпуно елиминисати постојање проблема".

"Плава коверта", како је рекао, никад не доноси добре вести и природна је реакција да се избегава преузимање.

Протић је истакао да су последице тог избегавања "јако лоше за потрошача јер нема поузданих сазнања о дугу и његовој висини, губи се могућност његовог добровољног намирења, али што је посебно важно губи се и могућност улагања јединог правног лека, приговора против решења".

"Зато су наши предлози и препоруке, поред осталог, усмерене на унапређење начина доставе и обавештавања потрошача о доношењу решења о извршењу", рекао је Протић.

Он је навео да је у великом делу праксе у Србији достава у складу са процесним правилима која су стриктна јер у случају две неуспешне доставе решења о извршењу на основу веродостојне исправе у комуналним предметима, следи истицање решења на огласној табли месног надлежног суда и сматра се достављеним протеком рока од осам дана.

Истраживање показује да се "истиче проблем правне несигурности која се јавља као последица овог начина доставе, јер се не захтева објективан доказ о достави, већ се прихвата тврдња лица које доставља решење".

"Могућа идеја за решавање овог проблема је неки облик документовања доласка достављача на лице места", рекао је Протић. 

Коментаришући спровођење уручења решења о извршењу, Протић је рекао да је досадашња пракса била проблематична, јер је непоуздано остављање обавештења о приспећу пошиљке на неком неодређеном месту код дужника, које није увек поштанско сандуче, већ су некад врата или капија."Чак и ако дужник не избегава пријем, ако не добије обавештење, тешко може да има било каквог сазнања о доношењу решења о извршењу, јер се оно физички окачи на огласну таблу суда. Увођење електронске судске огласне табле, које је предвиђено недавним законским изменама, требало би да значајно побољша ово стање", оценио је Протић. Повезано са овим проблемом су, према његовим речима, и нетачни подаци о дужнику јер комунална предузећа немају увек ажурне податке, али ту је и одговорност обострана, јер је и сами корисник њихових услуга дужан да пријављује промене лица, адресе и других података.

Истакао је да пракса показује да код успешне доставе, ако дужник благовремено поднесе приговор против решења о извршењу донетог на основу веродостојне исправе, суд готово увек усваја тај приговор и упућује странке на парницу.

У току поступка, како је рекао, потрошач има могућност да директно са пружаоцем услуга, путем рекламације, доказује евентуалне повреде права везане за садржину обрачуна, књижења уплата, квалитет и услове пружања комуналне услуге, застарелост појединих потраживања и сличне примедбе.Протић је рекао да јавни извршитељи поступају у складу са правилима Закона о извршењу и обезбеђењу, а потрошачи треба да превенирају поступак извршења и решавају проблеме непосредно са повериоцем, путем рекламација или потрошачких приговора који се упућују преко потрошачких организација.

"Повреде права потрошача се овде превасходно јављају пре самог поступка, повреде од стране пружалаца комуналних услуга, као услуга од општег економског интереса, а у самом поступку ти проблеми се актуелизују", рекао је Протић. Он сматра да постоји простор за напредак у пракси јавних извршитеља, пре свега у размени података и сарадњи између потрошачких организација и јавних извршитеља."Потрошачке организације пружају правну помоћ потрошачима, али и прате опште проблеме заштите потрошача на подручје неког града, укључујући комуналне ствари, јако су добро упознати са њиховим праксама и актуелним проблемима у области комуналних услуга", рекао  је Протић.Навео је да, према подацима Националног регистра потрошачких приговора који води Министарство трговине, у 2018. години 76,2 одсто потрошачких приговора у области услуга се односило управо на комуналне и сродне услуге, даљинско грејање, воду, електричну енергију, телекомуникационе услуге, паркинг сервис. Застарелост ових потраживања, према његовим речима, наступа за само годину дана, тако да су пружаоци тих услуга под притиском да благовремено поднесу предлоге за доношење решења о извршењу, јер се тиме зауставља ток застаре.Указао је да када покушавају да поднесу рекламацију на квалитет услуге или начин њеног пружања, па и на питања обрачуна накнаде за услугу, потрошачи често пролазе кроз трауматично искуство те постоји потреба да комунална предузећа учине много више на ефикасности и пријатном 'корисничком доживљају' код рекламације на квалитет услуге или њеног обрачуна и наплате. На питање које су предности добровољног плаћања дуга, а које мане принудног извршења, он је рекао да, посматрано из угла потрошача као извршног дужника, пожељно је првенствено пречистити рачуне са комуналним предузећем, пре поступка. 

Наводећи да су трошкови извршења неминовни он је указао да је проблем то што су трошкови често несразмерно велики у односу на главно потраживање, имајући у виду да комунална предузећа покрећу поступак и за релативно мале износе. "Треба раздвојити трошкове повериоца од накнаде која по тарифи припада јавном извршитељу. Ту смо уочили одређене нелогичности и дали конкретну препоруку да се не признаје трошак састављања предлога за доношење решења, јер су то типизирани документи и нема потребе да се ангажује правна помоћ адвоката за састављање тих исправа, а управо је то највећи трошак", рекао је Протић. Како је додао, понекад дужник додатно увећа трошкове, јер свака нова радња јавног извршитеља се посебно тарифира. "Зато је битно да потрошачи имају у виду да је у њиховом интересу да поступак извршења траје што краће, или још боље, да се потпуно избегне, благовременим проверама стања дугова или рекламирања уочених проблема у пружању комуналних услуга", рекао је Протић.

(Бета, 28.11.2019)