“Светло на крају нашег тунела је у ствари воз који нам јури у сусрет…”
Недељник 23.02.2020 | Бранко Росић

Фотографија: Игор Павићевић “Једно незрело друштво коме су стално потребне вође (очеви), и које је свога премијера филозофа мучки убило, неће још дуго имати прилику да сазри и ослободи се очеве тираније. Ми, једноставно, још увек нисмо спремни да живимо цивилизовано. Када донесемо ту одлуку и почнемо да градимо друштво по својој мери и достигнућима, видеће се излаз. Овако, неко је рекао, светло на крају нашег тунела је у ствари воз који нам јури у сусрет”, испричао










