Жигманов: Председник Србије да присуствује комеморацији Хрватима страдалим у Срему
Председник Демократског савеза Хрвата у Војводини (ДСХВ) изјавио је да би у блиској будућности желео да види да председник Србије, ма ко био на тој функцији, присуствује комеморацији страдања Хрвата у Срему, у Кукујевцима, Хртковцима или Сланкамену.
"Желим да видим председника Републике Србије, ма ко то био, у Кукујевцима, или Хртковцима, или Сланкамену, или на јавној комеморацији страдања Хрвата у Срему", рекао је Жигманов у интервјуу за портал Аутономија.
Он је изразио разочарање јер су поједини високи званичници Србије критиковали одлазак потпредседника хрватске владе из редова Самосталне демократске српске странке Бориса Милошевића у Книн.
"Када је реч о гесту министра Милошевића, у Србији се на њега не гледа с одобравањем, већ се врло оштро приговара, и то на начин да се покушава мешати у унутрашњополитичке односе у суседној сувереној држави, што онда зацело тешко може бити почетак, промене односа Хрватске и Србије", казао је Жигманов.
Додао је да је веома задовољан сарадњом Српског националног већа у Хрватској и Хрватског националног већа у Србији.
Он је навео да Срби у Хрватској имају потпредседника владе, 11 дожупана и још 40-так доначелника или начелника општина и доградоначелника и градоначелника.
"Треба рећи да се Срби у Хрватској и Хрвати у Србији налазе у, структуралном и формалном смислу, у неједнаком положају. Пристојна консолидована демократија, степен владавине права, независност и функционалност институција, уставна позиционираност мањинских права и пратећи институционални аранжмани, на крају и укљученост у процесе одлучивања, као и развијеност мањинских права и финансијска средства која су на располагању за остварење истих, далеко су повољнији фактори када је реч о Србима у Хрватској", навео је Жигманов.
Додао је да му, притом, "не пада на памет" да негира да се у свакодневном животу грађани српске националности у Хрватској суочавају с проблемима, с кршењем људских права и с неостваривањем мањинских права.
Додао је да ДСХВ захтева реципроцитет када је реч о начину политичке партиципације националних мањина.
"Конкретно, Хрватска очекује да Србија примени члан 9. Међудржавног споразума о међусобној заштити мањина из 2004, у којем се Србија обавезала Хрватима осигурати политичку заступљеност у представничким телима на свим нивоима власти, дакле републичка, покрајинска и локална, те и у извршној власти на локалном нивоу", прецизирао је Жигманов.
(Бета, 11.08.2020)











