Колевка српског ловства – У Крагујевцу основано прво ловачко удружење
Глас Шумадије 13.11.2020 | Зоран Мишић
Ослобођење од Турака, након Првог и Другог српског устанка, донело је могућност слободног ношења оружја и самим тим становништво је почело још масовније да лови.
У овом периоду, ловом се највише бавило сеоско становништво јер је слободно ношење оружја омогућило да се дивљач лови при сваком сусрету са њом. Међутим, с обзиром на то да је тада ловио ко је хтео и колико, Милош Обреновић је 30-их година 19. века док је Крагујевац био престоница (1818-1841) донео прву уредбу којом се забрањује лов на јелене, кошуте, срне и видре. Кнез Милош је 1840. године проширио забрану лова на зечеве и дивље козе. За време његове друге
