Декан Шумарског факултета: Изградња МХЕ почела због дилетантског приступа државе

БЕОГРАД, 13. децембра 2020. (Бета) - Декан Шумарског факултета Универзитета у Београду Ратко Ристић оценио је да је изградња мини хидроелекрана (МХЕ) у Србији почела "дилетантским приступом, на основу документа из осамдесетих година", да је њихов развој успорен искључиво услед активизма на локалу, а не државне интервенције.

Он је, гостујући у Утиску недеље навео да би изградња 856 МХЕ, колико је предвиђено наведеним планом из прошлог века, Србији обезбедило два до три одсто енергије, али да би уништило "реке који су носиоци брдско-планинког биодиверзитета".

"(Изградња МХЕ) се спроводи како би мала група инвеститора и испоручилаца опреме и (других чланова) те интересне групе профитирало. Њима се и сада исплаћује 10 до 14 евроценти по киловат-часу, а до сада је за струју из обновљивих извора енергије исплаћено од 50 до 60 милиона евра. То смо платили сви ми, а нико грађане Србије није питао да ли они желе то да плаћају", навео је Ристић.

Према његовим речима, држава би требала искључиво да промовише "оно што доноси јасну јавну корист".

Ристић сматра да је охрабрујуће то што је притсак за изградњу МХЕ опао, али да то треба формализовати и артикулисати кроз законе.

Говорећи о пројекту "Јадар" компаније Рио Тинто, која планира да производи литијум у близини Лознице, декан факултета је рекао да ће њиме бити обухваћено преко 2.000 хектара земљишта, а да је седам до осам милиона евра годишње колико би држава убирала од пројекта "бедна сума". 

"То бедна сума за губитак толиког земљишта... Ми и даље не знамо какав ће утицај (пројекат) имати на животну средину. Ја бих одузео право компанији да сама наручује Студију о процени утицаја на животну средину", рекао је Ристић, и додао да би тај документ требала да изради Србија уз помоћ независних стручњака.

Александар Јовановић Ћута из удружења "Одбранимо реке Старе планине" је позвао државни врх да презентује јавности искуства земаља у којима је та компанија вршила ископавања. 

"Те сцене су апокалиптичне. Динамитом су уништили абориџинске пећине старе 46.000 година, без милости. То су људи који у нашим рекама и природи виде само профит... Ми морамо да направимо план, немамо више времена да чекамо, знамо ко нам трује ваздух ко нам ставља реке у цеви. За то време нестају нам шуме, нестаје нам пијаћа вода", оценио је Јовановић.

Он је додао да се за четири године колико се бави активизмом против изградње МХЕ изјаснили "сви, од академика до чобанина".

"Прошле године је САНУ организовала симпозијум, израђене су десетине студија, а они који живе поред својих река, које нико ништа није питао. (Инвеститори) требају да виде с ким су се шта договорили, пита се закон, правна струка, природњачка струка. Ако све то није по закону и нарушава животна средина, питају се и људи који тамо живе", рекао је Јовановић. 

Драгана Ђорђевић, научна саветница Института за хемију, навела је да се Србија Париским уговором обавезала да ће смањити емисије гасова стаклене баште, али да је од свих опција за обновљиве изворе енергије применила само изградњу МХЕ, које могу да угрозе водоснабдевања.

Она је рекла да се за тему заинтересовала 2018. године, када је радила на истраживању проблема водоснабдевања Власотинца.

"Са 15 изграђених од 55 планираних МХЕ на подручју Власотинца (та општина) је имала проблема са водоснабдевањем", рекла је Ђорђевић, и додала да еколошке циљеве на првом месту треба постизати повећањем енергетске ефикасности.

(Бета, 13.12.2020)