Живот на жедној белокаменици: Село Трнава на Златибору добило историјски "родослов"
Вечерње новости 21.02.2021 | Драгољуб Гагричић
ТРАГАЈУЋИ по архивској грађи, још од турских пореских дефтера кнежине Рујно у Београдском пашалуку, па у низу пописа Кнежевине Србије, матичних књига, публикација, записа и сведочења грађана, Милосав Обрадовић (73), професор математике из Трнаве и Данило Станојевић (64), истраживач завичаја из Збојштице, оставили су нараштајима у монографији "Трнава на Златибору" податке о прошлим временима, пореклу фамилија и досељавању на ове просторе, као и значајним збивањима.
Село у источном делу општине Чајетина, између Сирогојна, Гостиља, Алиног Потока и Рожанства, на просечној надморској висини од 880 метара, има облик квадрата, на ободима шумских потеса. - Трнава је име добила, највероватније по трну, ниском жбуну, а на белокаменици, која оскудева водом, као и околина, јесу пашњаци и ливаде. Уз сточарство и земљорадњу, Трнавци су се бавили дрводељством и другим занатима, а посебно кириџилуком, размењивали по Србији луч и
