Страхиња из детињства има само ружне успомене: Морао сам да просим, смрзавао сам се на улици, до петог разреда нисам знао ни да читам, ни да пишем
Блиц 05.04.2021 | Милица Марковић
Од своје седме године свакодневно сам био на улици.
Зашто сам осуђен да просим, питао сам се, и молио да се то прекине. Док су друга деца пролазила поред мене и ишла у школу, ја до петог разреда нисам знао ни да читам ни да пишем. Тако описује своје детињство Страхиње (18) из Београда, и уместо најлепшег, памти га као најгори период свог живота. Сам, уплашен, несрећан - дане је проводио на ивичњаку Булевара краља Александра, с једне стране окружен трамвајима, а с друге аутомобилима, свакодневно у опасности да га
