Царић: Ерсте банка поуздан партнер на путу транзиције ка обновљивим изворима енергија

Ерсте група је до сада финансирала више од 60 пројеката у индустрији обновљивих извора енергије (ОИЕ) у укупном износу од преко 220 милиона евра, рекао је председник Извршног одбора Ерсте банке у Србији Славко Царић.

"Захваљујући нашој кредитној подршци изграђено је 390 мегавата капацитета који производе чисту зелену енергију из ветра, воде, сунца, биомасе и биогаса", казао је Царић у интервјуу за "Недељник".

На питање које које стандарде у заштити животне средине пројекти из ОИЕ морају да испуњавају да би их финансирала Ерсте банка, он је казао да се увек захтева анализа утицаја пројеката на околину (тзв. ЕСИА студија).

"Ово сматрамо једним од најважнијих параметара у анализи пројеката и неиспуњавање стандарда је елиминациони критеријум. Наиме, имајући у виду комплексност пројеката, потребу за усклађивањем са међународном и домаћом легислативом, те узимање у обзир свих фактора утицаја, како за носиоце пројеката, тако и за финансијске институције, банка је одлучила да као део сталног тима запосли експерта за процену утицаја на друштво и животну средину, како би финансирање било усклађено са највишим стандардима које спроводе међународне финансијске институције, које су обезбедиле и тренинге и едукацију везано за ову област", објаснио је Царић.

Он је истакао да је можда завршено златно доба подстицајне откупне цене за струју произведено из ОИЕ (феед ин тарифа), а да златно доба ОИЕ тек долази.

"Већина европских земаља прешла на систем аукције још пре неколико година. Какав год систем да се успостави, он мора да буде такав да омогућава инвестиције у нове пројекте коришћења ОИЕ. Некада је за то била неопходна директна подршка држава, али се ствари брзо и из корена мењају. Сама чињеница да је већ пар месеци тржишна цена 'црне' струје изузетно висока и упоредива, па чак и виша од некадашњих 'феед ин тарифа' указује на то", казао је Царић.

Како је навео, цена појединих технологија за коришћење ОИЕ пада и овом тренутку, је на пример, однос инвестиције и тржишне цене такав да је инвестиција у соларне панеле исплатива и на тржишним принципима. 

Ерсте банка је, по речима Царића, веома заинтересована за финансирање изградње соларних електрана и оних које ће користити снагу ветра.

"Све већа ургентност проблема изазвана порастом глобалних температура мотивисала је Ерсте групу да пооштри параметре финансирања за термоенергетске активности повезане са угљем кроз ажурирање поглавља о фосилним горивима у својој 'Политици одговорног финансирања'. Овај проблем је нарочито присутан у нашем региону, јер је угаљ и даље важан фактор који обезбеђује енергетску сигурност и наставља да служи као значајан примарни енергент у даљинском и индивидуалном грејању", рекао је Царић.

Навео је да Ерсте група жели да подржи удаљавање региона од угља без угрожавања енергетске сигурности и друштвене одговорности.

"У том контексту, ми већ водимо разговоре са својим релевантним корпоративним клијентима, како би они могли до краја 2023. године да дефинишу квалитетне планове транзиције и на тај начин ћемо подржати напоре клијената у намери да изађу из термоенергетског сектора на угаљ до краја 2030. године", рекао је Царић.

Додао је да ће у новом инвестиционом циклусу у тој области, поред банака, бити драгоцена подршка европских и светских фондова и међународних финансијских институција које ће бити спремне да понуде адекватне линије са дугим роковима, повољном ценом и евентуалним грант компонентама.

"Такође је изузетно важна и подршка Народне банке Србије како би се овакви пројекти препознали као стратешки важни и у складу са тим другачије вредновала средства обезбеђења и неопходна резервисања", оценио је Царић.

Истакао је да Ерсте банка подржава још неке активности који доприносе достизању циљева одрживог развоја и угљеничне неутралности, а да се не тичу само ОИЕ, као што су пројекти енергетске ефикасности.

"Према истраживању Ерсте групе тренутно 75 одсто свих зграда у ЕУ није енергетски ефикасно - троше 40 одсто укупне потрошње струје и емитују 36 одсто гасова са ефектом стаклене баште. За постизање циља нето смањења емисија за 55 одсто до 2030. године потребно је удвостручити стопу енергетског реновирања приватних и јавних зграда, пре свега декарбонизацијом система грејања и хлађења који су одговорни за око 80 одсто потрошње енергије", навео је Царић.

Процењује се, како је рекао, да ће за постизање тог циља бити потребно 275 милијарди евра инвестиција годишње у пројекте реновирања.

"С друге стране, подаци за Западни Балкан су још алармантинији, јер се процењује да домаћинства троше око три пута више енергије од европских земаља. Када је о Србији реч, подаци показују да чак око 300.000 кућа нема ни термоизолацију и троши четири до пет пута више енергије него домаћинства у ЕУ", указао је Царић.

Подсетио је да Ерсте банка, већ неколико година уназад, заједно са Европском банком за обнову и развој (ЕБРД), кроз Програм финансирања зелене економије (ГЕФФ) за Западни Балкан, активно промовишемо енергетску ефикасност у домаћинствима.

"Недавно смо потписали другу по реду кредитну линију обезбедивши додатних 10 милиона евра доступних грађанима за улагање у побољшање енергетске ефикасности. Наши прошлогодишњи подаци указују на велико интересовање клијената за ове кредите. Просечан износ кредита је био 398.500 динара, док је просечан временски период отплате био 46 месеци. Грађани су ова средства најчешће користили за изолацију зидова и крова, замену столарије, као и за инсталирање котлова на биомасу и пелет. Највећи број кредита за енергетску ефикасност је одобрен у Врању, Зрењанину и Сомбору", рекао је Царић.

Додао је да је Ерсте банка до сада инвестирала преко 20 милиона евра у пројекте енергетске ефикасности попут замене јавне расвете или конверзије система грејања, са мазута на биомасу или природни гас.

(Бета, 18.09.2021)