Џиновски храст код Беле Паланке нема дебло, али листа (ФОТО)
Џиновски храст китњак у селу Дивљана, код Беле Паланке, још одолева времену иако је од његовог стабла остала малтене само кора.
Храст са прилазног пута изледа попут сваког другог дрвета, међутим, са супротне стране, на дну стабла види се огромна рупа, а уласком у њу уместо дебла види се небо.
Биолог Завода за заштиту природе Драгана Недељковић казала је за агенцију Бета да се по тој својој особини храст у Дивљани разликује од свих других храстова у Србији, а њих је под различитим врстама заштите укупно 64.
"Један број стабала има шупљине у свом стаблу. Међутим, сматра се да ово стабло у селу Дивљана има највећу шупљину јер како каже локално становништво унутра може да се смести чак између осам и десет одраслих људи", изјавила је Недељковић.
Становници Дивљане сигурни су да је њихов заветни храст стар 800 до 900 година, а има и оних који верују да су га пре 1.000 година засадили поданици македонског цара Самуила.
Стручњаци процењују да је ово џиновско дрво старо између 400 и 500 година.
"Што се тиче старости, она се на жалост не може прецизно да утврди у овом случају зато што што стабло има велику шупљину и недовољно здравог камбијума, па се стандардне методе које се користе у шумарству не могу применити", објаснила је Недељковић.
Обим стабла храста у Дивљани је 6,35 метара, а његов пречник износи два метра. Стручњаци сматрају да опстаје захваљујући добром и великом кореновом систему.
"С обзиром да локално становништво памти ово стабло у последњих 100 година, а понеке приче говоре и у последњих 200 година у оваквом стању какво је и данас, сматрамо да и у будућности ово стабло може да опстане, мада генерално стабла храста достижу до 600, односно 700 година и то је њихов врхунац", рекла је Недељковић.
Претпоставља се да је шупљина у стаблу храста настала приликом пожара или још вероватније приликом покушаја мештана да пронађу благо које је наводно закопано у његовом корену.
Храст је од 1984. године заштићен као споменик природе ботаничког карактера и сврстано је у трећу категорију заштите, односно сматра се природним добром од локалног значаја.
(Бета, 23.09.2021)
