Фудбал и Бразил: Гаринча - кривоноги фудбалски анђео којег је убио алкохол

На први поглед, изгледало је као да није у стању ни да хода.

Десна нога му је била окренута ка унутра, а лева ка споља.

То је изгледало као да је Мануел Франсиско дос Сантос требало да заврши у циркусу, а не на фудбалском терену.

Али само му додајте лопту и човек којег су звали Гаринча - Птичица - моћи ће са њом да уради незамисливо.

Тачно 88 година од када се родио, време је да се фудбал присети ужитка који је пружао људима и опуштености с којом је играо игру коју је толико волео.

Уметност дриблинга као да је била измишљена за овог Бразилца који је играо слободног духа, али с времена на време и уз безобзирно занемаривање крајњег исхода, што је потпуно незамисливо у контексту данашњег спорта у којем доминира управо резултат.

• Како је Пеле „избацио судију“ и девет мало познатих прича о Краљу фудбала
• Како су Пушкаш и Мађари на Вемблију почели револуцију
• Совјетски геније фудбала кога свет није упознао

Током једног меча је, кажу, толико залудео противничког дефанзивца да је овај пао на земљу, па је Гаринча само протрчао поред њега.

Али је онда стао, вратио се до њега, подигао га са земље и потом наставио да продире по крилу.

Његов биограф, Руи Кастро, човека којег су навијачи звали „анђео са кривим ногама&qуот; описује и као најаматерскијег фудбалера којег је професионални фудбал створио.

На жалост по Гаринчу, рођеног у Пау Грандеу, провинцији Рио де Жанеира, његов безбрижни дух који је испољавао у фудбалу, али и у животу, створио му је више проблема него што су то били у стању да ураде његови противници на терену.

Јер, Гаринча је био алкохоличар.

Волео је, баш као и његов отац којег је алкохол коштао живота, кашасу, врсту бразилског рума. Њих двојица су делили и више него изражену наклоност према супротном полу.

Гаринча је био ожењен Наиром, девојком из младости, а она му је родила осам девојчица пре него што ју је оставио 1965. године.

Одлука да почне да живи са Елзом Соареш, чувеном бразилском певачицом самбе која је такође раније била удата, Гаринчу је коштала репутације зликовца у истој оној штампи која га је некада величала.

Додајмо томе још неколико других веза и долазимо до најмање 14 Гаринчине деце.

И поред тога што није био у стању да свој живот доведе у ред, Гаринча је на фудбалском терену остваривао изузетне резултате.

• Јохан Кројф и магија тоталног фудбала
• Пеле, Бекенбауер и „џиновски фудбалски афродизијак“ у Њујорку
• Како је Марадона постао златни дечко

Како је Бразил покорио свет?

Бразилу је помогао у два тријумфа на Светским првенствима, 1958. и 1962, био је први стрелац и најбољи играч турнира у Чилеу, а освојио је и три титуле првака са Ботафогом.

Али Гаринчин успех је био много већи него што то показују његови трофеји.

Он је помогао у стварању легенде о лепом фудбалу, митским статусом са којим се име Бразила повезује широм света.

Пре него што је Гаринча са својим саиграчима стигао у Шведску на првенство света у фудбалу 1958, Бразил је био предмет подсмеха у светским фудбалским круговима.

Били су сматрани другоразредним тимом чак и у оквиру њиховог континента, где је Уругвај представљао доминантну силу пошто је освојио титулу на првом првенству света 1930, а затим и, катастрофално по Бразил, и другу, победом над домаћином на Маракани 1950.

Овај пораз на сопственом терену, познат и као ,,кобно финале&qуот;, оставио је дубоке ожиљке на бразилску игру, тако да је репрезентација отпутовала у Шведску појачана психологом у својим редовима, што је до тада био незабележен потез.

Није требало да брину.

Гаринча је до треће утакмице био на клупи, али је заиграо против моћних Руса.

Уз помоћ Дидија, Ваве и Пелеа - разорио их је.

Затим су тесно савладали Велс са 1:0, разнели Француску Жиста Фонтена са 5:2, а потом разбили и Шведску са 5:2 у финалу у Стокхолму и тако постали први тим који је освојио првенство света ван свог континента.

Некадашњи репрезентативац Велса, леви бек Мел Хопкинс, који је био директно задужен за Гаринчу тог 19. јуна 1958. у Гетеборгу током четвртфиналне утакмице, описује против какве се природне непогоде сусрео тог дана.

„Када би стао пред вас са ногама које су свака ишла на своју страну, нема сумње да је могао да буде проглашен и за богаља. Али Боже драги, како је само играо&qуот;, каже Хопкинс који је са Тотенхемом освојио Лига и ФА куп 1961. године.

„Нападао је са таквим жаром да је, по мом мишљењу, у том тренутку био опаснији и од Пелеа - био је феномен, способан за чисту магију.

„Тешко је било закључити на коју ће страну отићи због тих својих ногу и зато што је пођеднако користио и леву и десну ногу, тако да је током продора могао да оде и ка средини терена, али и да настави продор преко крила. Такође, имао је страховит шут&qуот;.

Гаринча би и данас био права звезда, ту нема никакве дилеме, био је прави суперстар, закључио је Хопкинс.

• Доктор у копачкама: Невероватна прича Сократеса, фудбалера бујне косе и чврстих ставова
• Успон и пад Бруна - прича о голману који је наручио отмицу и убиство бивше девојке
• Роналдињо: Од фудбалског божанства у Барселони до затвора у Парагвају

Син у Шведској

„Гаринча би и данас био права звезда, ту нема никакве дилеме. Био је прави суперстар&qуот;.

Следеће, 1959. године, током турнеје по Шведској и кратке љубавне авантуре, родио се његов једини син, Улф Линдберг.

Улф никада није срео оца, али је увек поносно говорио: ,,Нико није као Гаринча! Његов играчки стил је увек био јединствен и такав ће заувек остати&qуот;.

Улфа је његова мајка дала на усвајање када је имао само девет месеци.

Када је напунио седам година, рекли су му да је његов отац Гаринча.

Ипак, отац и син се никада нису срели.

„Много ми недостаје то што га никада нисам упознао&qуот;, признаје Улф.

„Често мислим о томе колико би било дивно да сам могао да упознам оца и да му кажем колико га ценим&qуот;.

„Али то није било могуће. Нажалост, он је имао ужасан проблем са алкохолизмом&qуот;.

Када је постао пунолетан, Улф је позван да буде гост на Светском првенству у Аргентини и да тамо коначно упозна оца који је требало да за једну ТВ станицу коментарише утакмице на првенству.

„Али то се није десило&qуот;, каже Улф. „Мој отац је и даље пио и није се осећао добро&qуот;.

„Остаје сећање на њега. У једним шведским новинама сам видео један наслов који је настао након његове партије против руског тима. Писало је: Са које планете је дошао Гаринча&qуот;.

• Еваристо - фудбалски мајстор кога су волели и Реал и Барселона
• Како је Дидије Дрогба помогао да се заустави грађански рат у Обали Слоноваче

Наставак каријере

Гаринчино место у аналима фудбала као једног од највећих, осигурано је 1962, на првенству света у Чилеу.

Када се Пеле повредио током друге утакмице на турниру, Гаринча је преузео место лидера тима и својим блиставим наступима инспирисао Бразил да освоји другу титулу.

Дао је два гола у четвртфиналу против Енглеске, још два у полуфиналу против домаћина, да би потом, и поред прехладе коју је имао, помогао да његов тим победи Чехословачку у финалу.

Играч турнира је без сумње био прави суперстар - а тако се и понашао. Гаринча је трошио новац на разне пријатеље, успутне пролазнике, девојке и све ширу фамилију.

До почетка Светског првенства 1966, он је био само имитација правог Гаринче.

Повреда колена коју је вукао за собом већ извесно време, спречавала је оне његове чувене експлозивне нападе који су га чинили убитачним нападачем.

У последњој утакмици коју је одиграо у репрезентативном дресу, његов тим је поражен са 3:1 од Мађарске - био је то његов први пораз са репрезентацијом у 60 утакмица које је одиграо за своју земљу.

Пеле је био повређен и није играо на тој утакмици, што је значило да њих двојица, играјући заједно, никада нису изгубили меч у жутом дресу.

Гаринчина каријера је тако била окончана, иако је још много година провео лутајући Јужном Америком и Европом у покушајима да је продужи.

Био му је потребан новац да би могао да издржава и алкохолизам и своју породицу, али му је посао био потребан и да би се мало одморио од пића.

Био је умешан у неколико саобраћајних удеса, једном је и оца прегазио, а онда је, у априлу 1960, ударио у камион и тада је погинула његова ташта.

Овај инцидент је само појачао његов однос са алкохолизмом.

Соареш га је избацила пошто је пијан ударио и њих двоје су се развели 1977.

Гаринча је конзумирао толике количине алкохола, да више никоме није био од користи.

Шест година касније, 20. јануара 1983, умро је у 49. години - само 21 годину пошто је био опште признат као највећи фудбалер на свету.

Умро је од цирозе јетре, прикачен на инфузију у болници у Рио де Жанеиру.

Један од највећих забављача у историји спорта је умро у беди, без новца и неспособан да победи демоне који су тако трагично скратили његов живот.

Нека и ова годишњица његовог рођења буде шанса да се ода почаст једном од највећих синова овог спорта.

Гаринча, „радост фудбала&qуот;, никада не сме да буде заборављен.

Погледајте видео о дечаку који је одушевио скауте Арсенала

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.28.2021)