Самозаваравање или уносни конформизам
Данас 09.03.2022 | Иван Зафировић
Учинило јој/му се једног тренутка да коначно један председник говори праве ствари, да његова странка доноси нове ветрове (промене), да је њихова визија будућности остварива а покренути пројекти незадрживо вуку напред.
Приступио/ла је њима „чистог“ срца са вером да може да лично допринесе општој добробити. Ето, коначно неко да се сети културе, уметности, науке, стваралаштва и да препозна и уважи њен/његов труд. Ни пре тога њен/његов положај није био низак, нити перспективе обесхрабрујуће, али са преласком у њихов табор успон је постао вртоглав. „Освојена“ скупштинска клупа није значила само седење, дизање руке „за“ и повремено кликтање „Тако је!“, нити врло пристојну
