"Прљаво им и напорно, сви би више пара уз што мање рада": Мајстор Милија за пола века поправио на хиљаде пари обуће, али није имао кога да научи занату који изумире
Блиц 13.03.2022
Добрано забавиле мисли Милију Тешића, не да им се отети: Сутра кад га снага изда, кад га више не буде, кад оно мало преосталих његових колега, вољом година и невеликог ћара, замандали радње – ко ће народу поправљати обућу. Не само овде у његовом Ужицу у које давних дана дође са села да изучи занат.
Неће бити, зна стари обућар, да ће људи опет ходати босих ногу. Није пар ципела букет ружа што га држиш само док је румен и миришљав, нити сијалица којој кад прегори поправке нема. Нити је сваки џеп дубок да из њега свако мало „извучеш“ нове ципеле. А Милија је за пола века у свом послу научио да са прслог ђона „прочита“ дубину џепа својих муштерија, као што је некад по обући могао да распозна ко је из града, а ко са села. Његова радња је једна од преостале
