Мадлен Олбрајт и Србија: Како је ћутање постало злат(н)о
Недељник 24.03.2022 | Мухарем Баздуљ
Кад је 2003. године Медлин Олбрајт објавила своју мемоарску књигу “Госпођа Секретар”, тај је наслов можда имао мању звучност него данас, али је, међутим, деловао несамерљиво оригиналније него што делује данас.
Већ пет-шест година, прва асоцијација на ову фразу је чувена ЦБС-ова телевизијска серија са Теом Леони у главној улози. У индексу књиге, под одредницом “Србија”, налазило се чак 37 референци, и то без оних које се односе на Косово и Слободана Милошевића. Такође, постојала је и посебна одредница “Срби” са деветнаест референци. Седамнаест година касније, у новој мемоарској књизи Олбрајтове под насловом “Пакао и друге дестинације”, у индексу нема ни Србије ни Срба.
