Прича из старе дорћолске авлије: Мирис пржених зрна кафе ширио се двориштем, улазна врата се нису закључавала, купало се једном недељно и нико није држао дијету
Блиц 30.04.2022
Све дорћолске авлије имају сличне приче, а ова је о старој авлији Саше Рамовша, у којој је и одрастао, о свакодневном животу и атмосфери која је тада владала у њој. Ова прича вратиће вас у прошлост и помоћи вам да се присетите неких старих времена којих више нема, а ево како су дани текли некада у дворишту у Улици Цара Душана 14-16.
Двориште је само раном зором било мирно и тихо, могао си веселе врапце да чујеш како се „домунђавају“. Било их је тада баш доста. Када ветар мало дуне ширио би се јак мирис свеже пржене кафе. Вредне домаћице би већ раном зором облачиле своје кучне шлафроке и пржиле сирова зрна кафе на шпорету у специјалним округлим металним посудама, а онда би се тако врућа и печена зрна убацила у дугуљасти месингани млин. Окретала и окретала се ручица све док се кафа не би сасвим
