Медијска писменост је одбрана од манипулације
Цензоловка 04.05.2022 | Снежана Челић
Лажне вести и дезинформације пласирају појединци, активисти, групе или политичари у циљу манипулације и придобијања за извесне идеје и циљеве, што може довести до доношења погрешних и штетних одлука или изазивати страх, мржњу или неповерење. Зато се често говори о негативном утицају медија, а решење је заправо у оснаживању функције медијске писмености која треба да преко знања и критичког мишљења, анализе и партиципације, помогне у препознавању манипулације и одбрани од ње.
Фото: Пекселс Социолог и професор Универзитета у Београду Далибор Петковић за Демостат каже да пре свега треба бити опрезан при коришћењу појма “лажна вест”. – Овај појам улази у широку употребу након победе Доналда Трампа на америчким изборима 2016. године као једна врста оправдања за пораз кандидата вашингтонског естаблишмента. Након велике популарности овог појма данас се он у новинарским круговима све више напушта јер се сматра да појам „вест“ не мора нужно
