Доба невиности: Лаура Антонели, жена коју је некада сањао цео Нови Београд
РТС 21.05.2022
Нама је тада било лепо. Делили смо се по томе ко навија исправно, за Партизан, и, сасвим погрешно, за Звезду; ко, као што треба, воли Стонсе, а ко, склон заблудама, балави над Битлсима; ко је ишао у „Марка Орешковића”, а ко у „Шпанца”. За све остало, што нас је поделило деценијама касније, појма нисмо имали. И сви смо веровали да је Тито бесмртан, да је Алвин Ли најбољи гитариста на свету. И да се жена наших живота зове: Лаура Антонели.
„Неки живот, или тренутак, може да буде незабораван и иако га сви људи забораве". Ово је написао Валтер Бењамин, много, много пре него што ће се у Пули (Италија у то време), а неких годину дана после његове смрти, родити она којој је, ако мене питате, ова реченица и намењена. Лаура Антоназ, дете избеглица, па становница Напуља, па гимнастичарка, наставница математике, па глумица, па заборав, а одмах после - незаборав. Они, старији од 60, мушког рода, а одрасли
