Doba nevinosti: Laura Antoneli, žena koju je nekada sanjao ceo Novi Beograd
RTS 21.05.2022
Nama je tada bilo lepo. Delili smo se po tome ko navija ispravno, za Partizan, i, sasvim pogrešno, za Zvezdu; ko, kao što treba, voli Stonse, a ko, sklon zabludama, balavi nad Bitlsima; ko je išao u „Marka Oreškovića”, a ko u „Španca”. Za sve ostalo, što nas je podelilo decenijama kasnije, pojma nismo imali. I svi smo verovali da je Tito besmrtan, da je Alvin Li najbolji gitarista na svetu. I da se žena naših života zove: Laura Antoneli.
„Neki život, ili trenutak, može da bude nezaboravan i iako ga svi ljudi zaborave". Ovo je napisao Valter Benjamin, mnogo, mnogo pre nego što će se u Puli (Italija u to vreme), a nekih godinu dana posle njegove smrti, roditi ona kojoj je, ako mene pitate, ova rečenica i namenjena. Laura Antonaz, dete izbeglica, pa stanovnica Napulja, pa gimnastičarka, nastavnica matematike, pa glumica, pa zaborav, a odmah posle - nezaborav. Oni, stariji od 60, muškog roda, a odrasli
