BBC vesti na srpskom

Русија и Украјина: Да ли је Путин претрпео неуспех у рату

Скоро девет месеци пошто је Путин почео рат против Украјине, руске снаге доживљавају неуспех за неуспехом.

BBC News 24.02.2023  |  Пол Кирби - ББЦ Њуз
tank
Гетти Имагес

Кад је Владимир Путин 24. фебруара послао 200.000 војника у Украјину, мислио је да ће умарширати у Кијев у року од неколико дана и срушити владу.

После низа понижавајућих повлачења, његови првобитни планови за инвазију очигледно су пропали, али за Русију рат још није изгубљен.

Шта је био Путинов првобитни план?

Чак и данас, руски лидер описује највећу европску инвазију после Другог светског рата као „специјалну војну операцију&qуот;.

Не назива је правим правцатим ратом у ком су бомбардовани цивили широм Украјине и који је приморао 13 милиона људи да побегне у иностранству или да се расели унутар властите земље.

Његов прокламовани циљ 24. фебруара 2022. био је да силом „демилитаризује и денацификује Украјину&qуот;, неколико дана након што је признао независност источних украјинских територија под окупацијом проруских снага од 2014. године.

Зарекао се да ће заштитити људе који су осам година били изложени силеџијству и геноциду украјинске владе - како гласе тврдње руске пропаганде које немају основа у стварности.

Говорио је о спречавању НАТО-а да стекне упориште у Украјини, а потом додао још један циљ - осигуравање неутралног статуса Украјине.

Путин никада то није рекао изравно, али високо на листи његових приоритета налазило се свргавање легално изабраног председника Украјине Владимира Зеленског.

„Непријатељ ме је прогласио метом број један; моја породица је мета број два&qуот;, изјавио је Зеленски.

Руске снаге су двапут покушале да упадну у председничку резиденцију, према тврдњама његовог саветника.

Руске тврдње о украјинским нацистима и геноциду никад нису доказане, а руска државна новинска агенција РИА Новости објаснила је да је „денацификација неизбежно и деукрајинизација&qуот; - практично брисање модерне украјинске државе.

Руски председник је годинама оспоравао Украјини њену државност, написавши у дугачком есеју 2021. да су „Руси и Украјинци један народ&qуот; који корене вуче још из позног деветог века.

Како је Путин мењао ратне циљеве

A billboard image of Vladimir Putin
Гетти Имагес

Месец дана од почетка инвазије, драстично је смањио циљеве кампање после повлачења из Кијева и Чернигова.

Главни циљ постао је „ослобођење Донбаса&qуот; - што је заједнички назив за две украјинске индустријске регије на истоку, Луганск и Доњецк.

Натерана на даља повлачења из Харкова на североистоку и Херсона на југу, нови циљеви Русије остају непромењени, иако је постигла врло мало успеха у њиховом остваривању.

Те промене исхода на бојишту навеле су руског лидера на брзоплето анектирање четири украјинске покрајине у септембру прошле године, немајући потпуну контролу ни над једном од њих: ни над Луганском или Доњецком на истоку, ни над Херсоном или Запорожјем на југу.

Председник Путин прогласио је прву мобилизацију у Русији од Другог светског рата, мада је била делимична и ограничена на око 300.000 резервиста.

Тренутно се води рат изнуривања дуж активне линије фронта дуге око 850 километара, а руске победе су мале и ретке.

Оно што је требало да буде брза операција сада је развучени рат за који су западни лидери чврсто решени да мора да га добије Украјина.

Било каква реалистична могућност неутралности Украјине одавно је прошла.

Председник Путин је у децембру упозорио да би рат „могао да буде дуг процес&qуот;, али је касније додао да циљ Русије „није да окреће точак војног сукоба&qуот;, већ да га заустави.

Шта је постигао?

Највећи успех којим Путин може да се похвали јесте успостављање копненог моста од руске границе до Крима, илегално анектираног 2014. године, тако да више не зависи искључиво од моста преко Керчког мореуза.

Говорио је о заузимању ове територије, која обухвата градове Маријупољ и Мелитопољ, као о „значајном успеху Русије&qуот;.

Азовско море, у Керчком мореузу, „постало је унутрашње руско море&qуот;, објавио је он, истакавши да то није пошло за руком чак ни руском цару Петру Великом.

CCTV footage of the October explosion at the Kerch Bridge
Гетти Имагес

Да ли је претрпео неуспех?

Мимо успостављања територијалног коридора до полуострва Крим, крвави неиспровоцирани рат Русије био је катастрофа и за њу саму и за земљу против које је покренут.

До сада је Русија постигла врло мало тога сем демонстрације бруталности и неспособности властите војске.

Иако су градови као што је Маријупољ сравњени са земљом, изникли су детаљи о ратним злочинима почињеним над цивилима у Бучи, код Кијева, и довели до независног извештаја који оптужује саму Русију за системско државно подстицање на геноцид.

Али војни неуспеси су ти који су представљају Русију у најслабијем издању:

  • Повлачење 30.000 руских војника преко реке Дњепар из Херсона у новембру био је стратешки неуспех
  • Конвој оклопних возила дуг 64 километра који је запео надомак Кијева на самом почетку рата био је логистички неуспех
  • Смрт великог броја однедавно мобилисаних трупа у новогодишњем украјинском ракетном нападу на Макејевку био је обавештајни неуспех
  • Потапање највеће црноморске ратне крстарице Москва било је одбрамбени неуспех, баш као и спектакуларни напад у октобру 2022. године који је на више недеља затворио мост преко Керчког мореуза.

Руска упозорења Западу да не наоружавају Украјину нису схваћена озбиљно, док Запад непрестано уверава да ће пружати подршку „док год то буде било потребно&qуот;.

Украјинска артиљерија појачана је надмоћним ракетама Химарс и обећањима испоруке немачких тенкова Леопард 2.

Али овај рат још није готов.

Борба за Донбас се и даље наставља.

Русија је ове године заузела град Соледар и полаже велике наде у заузимање источног града Бахмута на путу до кључних градова на западу, као и у поновно заузимање територија које је изгубила у јесен прошле године.

Ukrainian troops in Bakhmut
ББЦ/Гоктаи Коралтан
Украјински војници у Бахмуту

Аналитичари верују да ће он желети да прошири контролу над четири области које је прогласио делом Русије, не само у Донбасу, већ и над кључним градовима у Запорожју.

Уколико буде морао, председник Путин би могао да прошири мобилизацију и развуче рат.

Русија је нуклеарна сила и он је наговестио да ће бити спреман, уколико буде било потребно, да употреби нуклеарно оружје како би заштитио Русију и сачувао окупирану украјинску територију.

„Свакако ћемо искористити све оружане системе које имамо на располагању. То није блеф&qуот;, упозорио је он.

Кијев верује и да Русија жели да свргне са власти про-европску власт у Молдавији, у којој су руске трупе стациониране у отцепљеној области Придњестровљу на граници са Украјином.

Да ли је Путин ослабљен?

Путин (70) је уложио велики напор да се дистанцира од војних неуспеха, али је његов ауторитет, макар ван Русије, нарушен и он врло ретко путује преко њених граница.

Код куће, руска привреда на површини делује као да је успела да преживи низ западних санкција, иако је њен буџетски дефицит скочио у небеса, а приходи од нафте и гаса су драстично опали.

Сваки покушај да се измери његова популарност отежана је разним компликацијама.

Побуна у Русији изузетно је ризична - свако ко шири „лажне вести&qуот; о руској војсци осуђује се на затворске казне.

Они који се противе руском руководству или су побегли из земље или, као главна опозициона личност Алексеј Наваљни, завршили у затвору.

Vladimir Putin speaks to crowds in Moscow, with the words "Together forever" at the top of the screen.
Гетти Имагес
Владимир Путин се обратио маси у Москви, са речима „Заједно заувек&qуот; исписаним на врху екрана

Заокрет Украјине ка Западу

Семе овог рата посејано је 2013, кад је Москва убедила про-руског украјинског лидера да одустане од планираног споразума са Европском унијом, изазвавши протесте који су га на крају свргли с власти и довели до тога да Русија заузме Крим и отпочне са заузимањем територија на истоку.

Четири месеца од почетка руске инвазије 2022, ЕУ је Украјини доделила статус кандидата и Кијев ради на томе да буде примљен што је пре могуће.

Дугогодишњи руски лидер такође се очајнички трудио да спречи улазак Украјине под окриље НАТО, али његов покушај да окриви западни савез за рат је неистинит.

Не само да је Украјина документовано пристала пре рата на привремени споразум са Русијом да неће улазити у НАТО, већ је у марту председник Зеленски понудио да Украјина остане несврстана, ненуклеарна држава:

„То је истина и то мора бити признато.&qуот;

Да ли је крив НАТО?

Земље чланице НАТО све више шаљу Украјини противваздушне системе да би могла да заштити своје градове, баш као и ракетне системе, артиљерију и дронове који су помогли да се преокрене ток борбе против руске инвазије.

Али он није крив за рат.

Ширење НАТО је реакција на руску претњу - на крају крајева, Шведска и Финска су поднеле захтев за пријем у чланство због инвазије.

Окривљавање ширења НАТО на исток је руски наратив који је почео да узима маха и у Европи.

Пре рата, председник Путин је захтевао од НАТО да врати часовник на 1997. годину и повуче снаге и војну инфраструктуру из Централне Европе, Источне Европе и са Балтика.

Према његовом виђењу, Запад је 1990. године обећао да се НАТО „неће ширити ни центиметар на исток&qуот;, али је то ипак учинио.

То је, међутим, било пре пада Совјетског Савеза, тако да се обећање дато совјетском председнику Михаилу Горбачову односило само на Источну Немачку у контексту поновног уједињења Немачке.

Горбачов је касније изјавио да се о теми „ширења НАТО-а у то време није расправљало&qуот;.

НАТО упорно тврди да никад није имао намеру да шаље борбене трупе на своје источно крило све док Русија није илегално анектирала Крим 2014. године.

NATO
ББЦ

Погледајте видео


Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.24.2023)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Коментари

Свет, најновије вести »