ММФ: Дуготрајна висока инфлација замагљује изгледе светске економије

Изгледи светске економије ове године су се погоршали због хронично високе инфлације, раста каматних стопа и неизвесности које су резултат колапса две велике америчке банке.

То је став Међународног монетарног фонда који је у уторак смањио прогнозу глобалног економског раста. ММФ сада предвиђа раст ове године од 2,8 одсто, што је пад са 3,4 одсто 2022. и са процене од 2,9 одсто за 2023. коју је дао у својој претходној прогнози у јануару.

Фонд је саопштио да је могуц́ност "тврдог слетања", у којем растуц́е каматне стопе слабе раст толико да изазивају рецесију, "нагло порасла", посебно у најбогатијим земљама света. Ти услови такође повец́авају ризике по глобалну финансијску стабилност, упозорио је Фонд.

"Ситуација је и даље крхка", рекао је новинарима у уторак Пјер-Оливије Гуринчас, главни економиста ММФ-а. "Преовладавају ризици с негативних страна".

ММФ, кредитна организација са 190 земаља-чланица, предвиђа глобалну инфлацију од седам одсто ове године што је пад са 8,7 одсто 2022, али је више у односу на јануарску прогнозу од 6,6 одсто за 2023.

"Инфлација је много упорнија него што се очекивало чак и пре неколико месеци", написао је Гуринчас у најновијем Светском економском прегледу ММФ-а.

Очекује се да ц́е константно висока инфлација приморати Федералне резерве САД и друге централне банке да наставе да повец́авају каматне стопе и да их дуже задрже на врхунцу или близу њега како би се борили против пораста цена. Очекује се да ц́е све вец́и трошкови задуживања ослабити економски раст и потенцијално дестабилизовати банке које су се ослањале на историјски ниске стопе.

Гуринчас је вец́ упозорио да више каматне стопе "почињу да имају озбиљне нуспојаве за финансијски сектор".

Годишњи извештај Фонда о глобалној финансијској стабилности, такође објављен данас, садржи препоруке за међународне доносиоце одлука: "Креатори политике ц́е можда морати да прилагоде став монетарне политике како би подржали финансијску стабилност", то јест, можда преиспитају темпо повец́ања каматних стопа који имају за циљ да смање инфлацију.

Фонд предвиђа вероватноц́у од 25 одсто да ц́е глобални раст пасти испод два одсто 2023. То се догодило само пет пута од 1970. године, последњи пут када је ковид-19 избацио глобалну трговину из колосека 2020. године.

ММФ такође предвиђа могуц́ност од 15 одсто за "озбиљан негативни сценарио", повезан с глобалном рецесијом, у којој би се светска економска производња смањила.

Глобална економија, упозорио је Фонд у извештају, "улази у опасну фазу током које је економски раст и даље низак према историјским стандардима, а финансијски ризици су порасли, али инфлација још није попустила".

ММФ је изнео процене о скромном побољшању економија Сједињених Држава и Европе, које су се показале отпорнијима него што се очекивало чак и с много вишим каматним стопама и шоком од руске инвазије на Украјину.

Фонд сада очекује да ц́е Сједињене Државе, највец́а светска економија, ове године расти за 1,6 одсто, што је пад са 2,1 одсто 2022, али више је у односу на раст од 1,4 одсто којег је ММФ предвидео у јануару. Снажно америчко тржиште рада подржало је стабилну потрошачку потрошњу упркос вишим стопама задуживања за куц́е, аутомобиле и друге велике куповине.

Америчка министарка финансија Џенет Јелен поделила је у уторак оптимистичнији поглед и рекла да "не би претерала с негативизмом у вези са глобалном економијом", јер сматра да су се ссдруге земље "показале отпорним, а одређени број земаља са тржиштима у развоју и са нижим приходима наставља да отпоран раст".

За 20 земаља које користе евро, ММФ предвиђа слаб раст од 0,8 одсто. Али и то означава благи напредак у односу на јануарску прогнозу. Иако је Европа патила од рата и искључења руског природног гаса, изненађујуц́е топло време је смањило потражњу за енергијом. И друге земље, укључујуц́и Сједињене Државе, биле су спретније него што се очекивало у испоруци природног гаса Европи како би заменио руски.

Очекује се да ц́е Кина, друга по величини светска економија, ове године расти за 5,2 одсто, што је непромењено у односу на јануарску прогнозу ММФ-а. Кина се опоравља од краја драконске политике "нултог ковида-19" која је људе држала код куц́е и ометала економску активност.

У Великој Бртанији, где двоцифрена инфлација оптерец́ује куц́не буџете, очекује се да ц́е се привреда ове године смањити за 0,3 одсто. Али чак и то је боље у односу на пад од 0,6 одсто којег је ММФ предвидео у јануару.

Међу земљама у развоју, ММФ је смањио изгледе за раст за Индију, Латинску Америку, Блиски исток, подсахарску Африку и мање развијене земље Европе. Предвиђа се да ц́е се ратом разорена украјинска економија смањити за три одсто.

Светска економија је претрпела шок за шоком у последње три године. Прво, ковид-19 је довео глобалну трговину до скоро застоја 2020. Затим је уследио неочекивано снажан опоравак, подстакнут огромном државном помоц́и, посебно у Сједињеним Државама. Изненађујуц́е снажан опоравак, међутим, изазвао је поновно оживљавање инфлације, погоршано пошто је руска инвазија на Украјину подигла цене енергената и житарица.

Фед и друге централне банке одговориле су агресивним подизањем стопа. Инфлација се смањује, иако је и даље знатно изнад циљева централних банака. Инфлација је посебно несавладива у услужним делатностима, где недостатак радника врши притисак на повец́ање плата и цена.

Више каматне стопе су изазвале проблеме финансијском систему који се навикао на изузетно ниске камате.

Банка Силицијумске долине је 10. марта пропала после катастрофалне поолитике која се ослањала на пад каматних стопа и због великих губитака на тржишту обвезница, а вести о томе су погодиле банкарство уопште. Два дана касније, регулатори су затворили њујоршку Сигнатуре банку. По величини ти неуспеси су били други и трец́и по величини у историји САД. Очекује се да ц́е америчке банке, после проблема, смањити кредитирање, што би могло наштетити економском расту.

(Бета, 11.04.2023)