Друштвене мреже не познају црвене линије у ширењу говора мржње и пропаганде
Немогуће је а да не постоји објава на друштвеним мрежама, поготово ако је вест везана за тему родне равноправности, а да се не користи као прилика и подстицај да се неко етикетира и отвори бурна дебата међу грађанима о „једнима“ или "другима" , о "издајницима" или "патриотама", "педерима" и "лезбејкама", не изостављајући увреде и говор мржње. Међу широким спектром оваквих примера на друштвеним мрежама су позиви на линч представника Националне мреже против хомофобије и трансфобије, кроз поруку „лов је почео, ловимо вас до краја, наказе“, али и низ других.
Иако се све ове радње могу сматрати кривичним делима, за која је према Кривичном законику Македоније предвиђена казна затвора до неколико година, поставља се питање како искоренити такав говор мржње и спречити изазивање насиља у било ком облику, али истовремено да се пронађу одговорни, који то практикују и да се предузму одговарајуће мере против починилаца.
Професорка комуникологије са Међународног балканског универзитета Викторија Кафеџиска је на ову тему за „Слободен печат” прокоментарисала да друштво углавном са страхом гледа на све новине, укључујући и оне које су јавности представиле особе из ЛГБТИ+ заједнице, а које су везане за родну равноправност и људска права. Како каже, проблем је у транспарентности предлагача закона, а то је Министарство за рад и социјална питања, које, према Кафеџиској, сноси одговорност зашто није било јавне расправе о томе шта тачно овај закон значи за грађане.
- Искоришћен је вакум неинформисаности у јавности, где су и једни и други својим образложењем закона увукли грађане у зачарани круг говора мржње, дезинформација и пропаганде. Проблем у конкретном случају је предлагач закона, а то је Министарство рада и социјалне политике, које је погрешило што Нацрт закона о равноправности полова није ставио на јавну расправу. Сада практично не знамо шта закон заправо значи, читајући објашњења ЛГБТ+ заједнице и обрнуто из Цркве – каже Кафеџиска.
Професорка комуникологије додаје да у овом тренутку у кратком временском периоду није могуће пронаћи решење за овај друштвени проблем, који је према њеним речима озбиљан и сада после последњих протеста Цркве и ЛГБТ+ заједнице је кулминирао као никада до сада.
– Морам да истакнем да је црква направила корак напред и покушала да објасни шта значи родна равноправност. Да је то застрашујуће посебно за малолетнике у развијенијим земљама од наше. Али њихови протести су искоришћени и у другој конотацији да се јавности пренесе да су права жена угрожена, односно да су жене сведене на поткатегорију, изједначавајући их са мушкарцима који никада неће бити жене у правом смислу те речи, што такође није тачно. Исто су урадиле и ЛГБТИ+ активисткиње које су верским заједницама на својим скуповима слале поруке говора мржње. Закључак је да је говор мржње на интернету, односно на друштвеним мрежама елемент везан за дешавања на терену и тешко га је, нажалост, санкционисати – закључује Кафеџиска.
Истовремено, универзитетски професор кривичног права Гордан Калајџиев више пута је у изјави домаћим медијима навео да је ширење расистичког и ксенофобичног материјала уз позив на насиље путем компјутерског система прецизно прописано у Кривичном Законику, у чл.394. Према његовим речима, казна за овакве позиве на насиље, уколико постоје тежи облици кршења закона, може бити и до десет година затвора.
-Кривични законик прецизно описује да ако се у јавности шири расистички ксенофобични писани материјал, слика или други приказ идеје или теорије која потпомаже или подстиче мржњу, дискриминацију или насиље над особом или групом на основу националног или етничког порекла или слично, путем интернета, запрећена је казна затвора од једне до пет година – каже Калајџиев у изјави домаћим медијима на ову тему.
Жарко Трајаноски, из Института за медије и аналитику ИМА, говорећи на панел дискусији о медијима и кампањама са дезинформацијама и говором мржње против родне и сексуалне равноправности, позвао је јавног тужиоца да реагује у вези са говором мржње заснованим на полу, родном идентитету и сексуалној оријентацији.
„Тужилаштво треба подсетити да треба да одговори онима који сада шире говор мржње по основу родног идентитета и сексуалне оријентације, јер су исти основи и у Закону о јавном тужилаштву.
Према Трајаноском, „овај феномен дезинформисања по основу пола и сексуалне оријентације постаје глобални проблем“, али и безбедносни проблем, којим треба да се позабаве не само медији, већ и надлежне институције:
„Не само да су медији дужни да поштују своје обавезе, да не шире говор мржње, да се боре против говора мржње, да не шире дезинформације и спречавају дезинформације, већ и институције система треба да спрече стварање безбедносних проблема и даљу поларизацију у друштву – истакао је Трајановски.Не постоји тачна дефиниција говора мржњеУ Македонији је од 2014. године ширење говора мржње кривично дело. Стручњаци кажу да постоји простор за унапређење законских одредби, посебно јер пракса показује да су одредбе неприменљиве, јер недостаје сажет члан који ће дати дефиницију говора мржње, што ће олакшати поступање државног тужиоца и Министарства унутрашњих послова у вези његовог препознавања. Поред Државног тужилаштва, механизми заштите од говора мржње су Министарство унутрашњих послова, Комисија за заштиту од дискриминације, Агенција за аудио и аудиовизуелне медијске услуге, Удружење новинара Македоније, Савет за етику у медијима Македоније.„Црвено дугме“ Онлајн апликација МУП-а за пријаву говора мржњеИначе, треба поздравити што је Министарство унутрашњих послова на свом сајту увело апликацију, у циљу лакшег откривања и поступања са овим асоцијалним и антисоцијалним појавама, где грађани могу да пријаве свако сазнање или информацију из ове области. Апликација се налази на званичном сајту МУП-а и носи назив „Црвено дугме“.
Како се наводи у образложењу апликације, она има за циљ да пријави сва сазнања или информације из области злостављања деце, злочина из мржње и подстицања на насиље.
(Бета, 07.07.2023)
