Србија и животна средина: Колике су казне за несавесно бацање смећа

Душан Ђорђевић више од десет година чисти речна корита и јавне површине у Нишу, највећем граду на југу Србије.

Члан је Савеза извиђача Србије који широм земље организује различите акције како би сачували и заштитили природу.

„Кондоми, шприцеви, животињски остаци, делови аутомобила и намештаја, шут - ма, нема шта све нисмо видели у рекама.

„Никако да схватимо да је отпаду место у канти, а не у реци&qуот;, каже Ђорђевић за ББЦ на српском.

Иако су Законом о управљању отпадом запрећене новчане казне за несавесно одлагање смећа, поједине то не спречава да и даље одлажу шут, белу технику или друго смеће на обале река.

• Зашто поред река и језера у Србији има много смећа и ко то чисти
• О смећу, сплавовима и загађењу: Када ће Сава и Дунав у Београду бити чисти
• Зашто су воде Србије загађене и како да их заштитимо

Један од последњих таквих примера, али који је завршен кажњавањем, десио се у Чачку.

Мушкарац је бацао џакове пуне смећа у Западну Мораву, реку која протиче кроз град у централној Србији.

Необазирући се на аутомобилске сирене и добацивања људи из возила, снимљен је на прометном мосту док из грађевинских колица избацује црне, велике кесе пуне ђубрета,

По пријави пролазника, Комунална полиција при Градској управи за инспекцијски надзор казнила га је са 10.000 динара.

Не само што је платио казну, него му је било наложено и да покупи бачени отпад, наведено је на сајту управе Града Чачка.

Игор Јездимировић из Инжењера заштите животне средине из Новог Сада похваљује овај случај, али додаје да би казнене мере требало да буду само једна од метода у решавању овог, како га назива, горућег проблема.

„Онај који прави отпад и загађује природу треба и да плати за то адекватном ценом, али је код нас проблем што ми решавамо последице, уместо да порадимо на превенцији&qуот;, додаје за ББЦ на српском.

Из Министарства за заштиту животне средине до објављивања овог текста нису одговорили на питања колико је до сада забележено сличних случајева и да ли је и колико кривичних пријава поднето за несавесно одлагање смећа.

На сајту Републичког јавног тужилаштва последњи подаци су из 2013. године када се нешто мање од 60.000 предмета водило због непрописног бацања отпада.

Подаци Агенције за заштиту животне средине, показују да се у Србији годишње ствара више од 11 милиона тона отпада.

Од 831.000 тоне комуналног пластичног отпада између 2017. и 2019. године, у Србији је рециклирано 14.000 тона, односно тек два одсто, показује истраживање о управљању пластичним отпадом Државне ревизорске институције.

Погледајте видео:

Једна од најдраматичнијих и најтужнијих слика последњих година која показује размере овог проблема на Балкану забележена је почетком 2021. године у Потпећком језеру.

Гомиле пластичних флаша, фрижидера, гума, кућних апарата, чак и мртвачки сандук, плутали су површином овог језера у југозападној Србији.

Првих дана 2021. године и делови Лима на југозападу Србије и Дрине у Босни и Херцеговини, који у том крајевима важи за огроман туристички потенцијал, личили су на плутајуће депоније.

Слична је ситуација била и на Дрини код хидроелектране у Вишеграду, а због пуцања сајле која зауставља отпад, ђубре је стигло до бране и угрозило производњу електричне енергије, о чему је ББЦ писао.

Коме можете да пријавите непрописно одлагање смећа?

Контролом одлагања отпада на републичком нивоу бави се Инспекција за заштиту животне средине при Министарству заштитне животне средине.

У Сектору за надзор и превентивно деловање у животној средини запослено је укупно 57 републичких инспектора за заштиту животне средине, који раде у 19 различитих места, највише у Београду - 22.

У градовима и општинама, становници се могу обратити инспекторима и комуналној полицији.

„Нишко јавно комунално предузеће долази по позиву и бесплатно односи кабаст отпад, али мислим да је проблем што људи уопште или врло мало знају коме треба да се обрате ако виде да је неко бацио смеће у реку или парк&qуот;, каже 33-годишњи Душан Ђорђевић.

Министарство је у јануару 2022. године увело и Еколошки информативни сервис за комуникацију између становника и инспектора.

Свако ко жели да пријави еколошки проблем може да пошаље СМС поруку или позове Контакт центар, а жалбе се могу упутити и путем апликације гРеацт (Греен Реацтион).

Нешто слично покренуто је и у Сомбору, граду на крајњем северу Србије.

Становници овог града непрописно паркирање, дивље депоније, рупе на путевима или оштећене контејнере могу да пријаве градској управи, али путем апликације Пријави комунални проблем.

Пре годину и по дана основана је и Јединица за сузбијање еколошког криминала и заштиту животне средине, при Министарству унутрашњих послова.

Колике су казне?

Према Закону о одлагању отпада, казне за непрописно бацање смећа за предузећа и правна лица крећу се од милион и по до три милиона динара, док је удар по џепу физичких лица нешто лакши - између пет хиљада и 50.000 динара.

„Нико се до пре неколико година није везивао у аутомобилу, а сада нико и не помишља да се не везује, јер зна да их чекају казне.

„Када би се више кажњавали загађивачи, људи би постали свесни постојања казни и решили бисмо проблем знатно брже&qуот;, каже Игор Јездимировић из Инжењера заштите животне средине.

Указује да је проблем вишеструк.

„Лоше управљамо отпадом и он се и даље највише одлаже на дивљим, несанитарним депонијама, које све више горе, што ствара додатне проблеме, а после неког времена, поново настају - перпетуум мобиле&qуот;, додаје.

Одлука градских власти у Чачку да казне мушкарца који је бацао смеће преко моста у Западну Мораву наишло је на одобравање корисника друштвених мрежа.

„Када уведемо казне од месец дана затвора за овакво понашање, тада ћемо се као народ дозвати памети&qуот;, гласио је један од коментара на Инстаграм налогу 192, где је објављен снимак овог случаја.

Други се надовезао: „Казна да буде 400.000 или 500.000 динара, па да видим да ли ће следећи пут да баци. Ако нема да плати, одузимање имовине у вредности казне, и крај.&qуот;

И раније је било оваквих случајева у Србији и Европи.

Комунални инспектори из Новог Сада написали су у јуну 2019. године осам казни од 25.000 динара због несавесног бацања смећа на јавним површинама.

У суседној Румунији, неколико људи морало је да плати 1.100 евра из истог разлога.

Пре четири године, шпанска полиција казнила је мушкарца са 45.500 евра јер је снимљен како баца фрижидер низ падину брда.

„Рециклажа!&qуот;, нашалио се пријатељ мушкарца и притиснуо дугме за снимање на телефону када је главни „јунак&qуот; пребацио фрижидер преко браника на путу и сурвао га у амбис.

Иако се понадао да се на лак начин опростио од застарелог фрижидера, полиција му је распршила илузије - пронашли су га, наплатили му високу казну и натерали су га да сиђе по масивни кућни апарат и врати га из јаруге.

Шпанска полиција је случај окарактерисала као злочин против природе.

• „Смећологија“: Шта ваша канта за ђубре говори о вама
• Депоније у Србији: Еколошке темпиране бомбе
• Како је српски олимпијац чистио Дивчибаре од смећа

Отпад у бројкама

У Србији је, према званичним подацима, 2021. године рециклирано 16,8 одсто комуналног отпада, што је три пута мање у односу на просек у Европи.

Годишње се направи више од једанаест милиона тона смећа, што је тона и осамсто килограма по становнику.

Од 29 регионалних санитарних депонија, колико је планирано да се изгради до 2020. године, изграђено је само 12.

Отпад се разврстава у пратећим постројењима на депонији, па један део одлази на рециклажу, други на биолошки третман.

На дванаест санитарних депонија у 2021. што су последњи доступни подаци, одложено је 850 хиљада тона комуналног отпада.

Комунални отпад, у који спада све што се баци у кућну или јавну канту за смеће, чини 2,3 милиона тона.

У 2021. години, у Србији је произведено 338 килограма комуналног отпада по глави становника.

Ипак, велика количина смећа и даље се одлаже на несанитарним и дивљим депонијама.

Према последњем извештају Агенције за заштиту животне средине, у Србији има више од 3.000 дивљих депонија, а готово половина није очишћена.

Министарство је у јулу 2023. потписало уговор о суфинансирању пројеката превенције нелегалног одлагања отпада са 30 општина и градова, за чишћење 170 дивљих депонија.

О депонијама у Србији и њиховим ефектима на животну средину ББЦ је већ писао.

Душан Ђорђевић из Ниша није оптимистичан.

„Оно што треба да се уради јесте да се обезбеди контејнер у сваком месту, посебно у руралним срединама, а да се паралелно са тим ради на едукацији.

„Нисам сигуран да ће радикална кажњавања дати неки резултат&qуот;, додаје он.

Погледајте и ову причу

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.01.2023)