А сад једну љубавну
Време 01.11.2023
Есеј Прва ствар ми је била то што Земљо моја није тада, а није ни сада, нипошто превасходно патриотска или још мање пропагандна. Не, никако. Знао сам одмах да су Кемал и Исмета имали нешто сасвим друго на уму. Да су направили песму која прича наизглед о географији, а у ствари је о хемији
Имао сам привилегију да војни рок служим под командом чак два ратна злочинца, име им се не спомињало. Сваког са по једне стране шанца, треба ли рећи… Касарна “Маршал Тито”, Загреб, средина осамдесетих. Није било баш неко зезање, те шатро елтне касарне су служиле за прављење официрских каријера, а то се, природно, лупало о главе несрећних регрута. Али крпили смо се некако. Помагали смо се на разне начине, а најважнију улогу у томе је одиграо мој плави Сонијев
