Онколози: Премостити неједнакости у лечењу рака

Србија се прикључила обележавању Светског дана борбе против рака поруком да је потребно премостити неједнакости у лечењу рака и да не треба да постоје типови рака који нису у фокусу стручне јавости, као што је сада случај, закључено је на конференцији, у организацији Удружења медикалних онколога Србије (УМОС).

Светски дан борбе против рака обележава трећу годину кампање #ЦлосеТхеЦареГап, са позивом владама да смање неједнакости које постоје у доступности терапији рака.

У Србији, како се процењује, сваке године више од 40.000 људи оболи, док 20.000 људи умре од ове болести.

"По учесталости оболевања од рака, подаци су стално забрињавајући, ми смо негде у средини европске лествице, али смо у врху по умирању од малигних болести и сваку прилику користимо да кажемо да ствари морају да се покрену са те тачке", казао је председник Удружења медикалних онколога Србије Даворин Радосављевић.

Додао је да није реч само о лечењу, већ и о превенцији, раном откривању, доступности лечења, иновативном лечењу, рехабилитацији, палиативној нези, свему што, како је рекао, чини онкологију и треба да буде боље и на неки начин "децентрализовано".

Радосављевић је апеловао на надлежне да онколошки Институт у Београду добије нове просторије, јер се, како је рекао, са свим захтевима за лечење "стиска" у згради старој више од 80 година.

Он је истакао, да је крајем године Републички фонд за здравље направио "највећи" искорак досада - стављањем мноштва иновативних лекова на листу, водећи рачуна о томе да, како је рекао, лекови који се уводе, буду за заштитно лечење у раним стадијумима болести или за прву линију лечења.

"Дакле, тамо где су могући највећи успеси влада велики ентузијазам у круговима људи који се баве хемиотерапијом, поготово, што је најављено да ће се брига о иновативним лековима на листи наставити", рекао је Радосављевић.

Додао је да се Србија, увођењем иновативних лекова, приближава европском стандарду.

Директор Клинике за урологију Универзитетског клиничког центра Србије Зоран Џамић је истакао да је рак болест која напада многе органе и ткива различитим механизмима, као и да је у Србији рак мокраћне бешике "заборављени рак", који у свету има нове терапијске опције и даје наду пацијентима да са том опаком болешћу дуже и боље живе.

"У Србији на годишњем нивоу од карцинома мокраћне бешике оболи између 2.500 до 2.700 људи, а четири пута чешћи пацијенти су мушкарци", рекао је данас директор Клинике за урологију Универзитетског клиничког центра Србије Зоран Џамић.

На скупу, поводом Светског дана борбе против рака и кампањи "#ЦлосеТхеЦареГап", која се обележава 4. фебруара, Џамић је упозорио на факторе ризика, као што су пушење, хемијска индустрија, генетика и хроничне инфекције уринарног система.

"Има доста фактора ризика. Напоменуо бих на првом месту пушење - као нешто што мора да се заустави на нашим просторима, затим радници који раде у индустрији одређених боја, попут хемијске индустрије, постоји блага генетска предиспозиција, иритативни моменти везани за хроничне инфекције уринарног система, које могу у једном тренутку да доведу до појаве карцинома", казао је Џамић.

Он је указао да су мере превенције здрав живот, престанак пушења.

"Неке друге посебне мере не постоје, али је важно да се препознају симптоми и да се пацијент јави на време лекару", додао је Џамић.

Он је навео да је први и основни симптом појава крви у мокраћи.

"Чест симптом карцинома мокраћне бешике је појава крви у урину (хематурија), која има своје карактеристике - безболна, тотална, каприциозна, ничим испровоцирана, интермитентна (час је има, час је нема), и све то ако пацијенти примете у свакодневном животу, треба да се јаве лекару", објаснио је Џамић.

Како је истакао, терапија карцинома мокраћне бешике - "златни стандард" је хирургија, али неколико десетина процената, како је рекао, даје метастатску болест - проширену болест.

"Када дође до проширења болести, нарочито на висцеларне органе и парахематозне органе у организму, онда мора, поред хирургије да се приступи и лековима, најчешће је то хемиотерапија, као додатни модалитет лечења", рекао је Џамић.

Нагласио је и да се последњих 25 година ништа није променило у алгоритму лечења тих пацијената.

Онколог са Института за онкологију Србије Сузана Матковић истакла је значај увођења имунотерапије, као најсавременијег облика лечења.

На скупу је истакнуто,  да је имуно терапија потпуно променила парадигму лечења карцинома и за ову иновацију 2018. године је додељена Нобелова награда за медицину.

Пацијент који се бори са раком мокраћне бешике Томислав Милетић нагласио је да је важно, приликом сазнања дијагнозе, бити борац.

"Ја сам почео лечење имунотераијом још 2017. године, и моја порука је да свако ко примети неке сиптоме као што су крв у урину, да се одмах јави лекару", рекао је Милетић.

Цео видео материјал доступан ОВДЕ.

(Бета, 02.02.2024)