Čekajući veliki prasak

Kao i što bi se svako pametan plašio da bude jedini pametan. Ali ne i predsednik Srbije. Dok je govorio da je samo najbolji, najsposobniji, najčasniji („moja reč vredi više nego tuđ potpis“) to je ipak podrazumevalo da postoje neki, doduše manje, ali ipak dobri, sposobni i časni, barem među njegovim sledbenicima. Sada im je svima sasuo u lice da su niko i ništa. To jest – niko i ništa bez njega, a sve i svja sa njim ali jedino sa njim. Naravno da smo to i mi znali,