Кремљ: Нацрт документа из Истанбула може бити основа за мировне преговоре
Нацрт мировног преговора о коме су Русија и Украјина разговарали на почетку сукоба могао би да послужи као почетна тачка за преговоре за окончању борби, саопштио је данас Кремљ, оживљавајући предлог који је Украјине одбацила.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да је тај нацрт документа разматран у Истанбулу у марту 2022. године и да би могао да буде "основа за почетак преговора". Он је истовремено указао да би могући будући разговори морали да узму у обзир "нове реалности".
"Било је много промена од тада, нови ентитети су укључени у наш Устав", рекао је Песков у онлајн разговору са новинарима.
Русија је у септембру 2022. припојила четири украјинске области, што су Кијев и његови западни савезници одбацили као незаконито.
Према извештајима документ разматран у Истанбулу само неколико недеља после упада Русије у Украјину у фебруару 2022. године укључивао је одредбе за неутрални статус Украјине и ставио ограничење на украјинске оружане снаге, док се одлагало питање статуса области под руском окупацијом. Тада није постигнут никакав споразум и преговори су пропали убрзо после те рунде.
Русија је одбацила формулу коју је предложио украјински председник Володимир Зеленски која би захтевала од Москве да повуче своје трупе из Украјине, да плати надокнаду штете Украјини и да се суочи са међународним судом за своје деловање.
Украјина је са своје стране категорички одбацила могућност преговарања са Русијом у овој фази сукоба, посебно без гаранција да ће Москва да се повуче из окупираних територија које тренутно обуватају петину земље.
Украјина и њени савезници верују да Русија сада тражи споразум о примирју да би купила време и појачала своје снаге да освоје више територије.
На домаћем терену прихватање преговора са Русијом био би врло непопуларан потез и ударац за морал нације после две године рата и десетине хиљада погинулих у њему. Истовремено украјинске снаге се са тешкоћама боре против боље опремљене и снажније руске војске, у време када је нови амерички пакет помоћи блокиран у Конгресу САД.
За сада украјински званичници кажу да се нису суочили са притиском од западних савезника да преговарају са Русијом.
Изјаве Пескова уследиле су после јучерашњих коментара руског председника Владимира Путина, у којима је он исмејао најављене украјинске мировне преговоре које Швајцарска припрема да организује у јуну, упозоравајући да Москва неће прихватити никакве наметнуте мировне планове.
"Спремни смо за конструктиван рад али не бисмо прихватили било какве покушаје да се наметне позиција која није заснована на реалности", рекао је Путин током састанка са белоруским председником Александром Лукашенком у Москви.
Он је додао да би нацрт документа из Истанбула могао да послужи као основа за преговоре.
Путин је више пута рекао да је послао своје снаге у Украјину у фебруару 2022. године да заштити руске интересе и спречи Украјину да представља велику безбедносну претњу Русији тиме што ће се укључити у НАТО.
Кијев и његови савезници осудили су руску војну кампању као ничим изазван чин агресије.
Путин је обећао да ће проширити територије које је Москва заузела у Украјини уз тврдњу да су руске снаге у предности после неуспеха украјинске контраофанзиве, и да ће Украјина и Запад "пре или касније" морати да прихвате договор према условима Москве.
(Бета, 12.04.2024)
