Колико лоши по ваше здравље могу бити „лажни пријатељи"

Имам проблем.

Имам пријатеље које обожавам да мрзим.

Моје „френемије&qуот;, како су познати и они би могли да утичу на моје здравље.

Не схватите ме погрешно: обожавам те људе, али ме они само доводе до лудила.

Најгори од њих је сујетан, умишљен и у сваком разговору се гађа једва прикривеним увредама.

Питао би ме шта имам ново, само да бих одмах почео наглашено да зева.

„Досадно!&qуот;, потом би ме нагло прекидао, лажним акцентом калифорнијске девојке (на Западној обали је то можда прихватљиво, али ово је било у Лондону).

Звучи безазлено, али бих се од тога опорављао данима.

• Шта да радите кад раскрстите са пријатељима
• Да ли су пријатељи лоши по ваше здравље
• Смањује ли се круг пријатеља како старимо

Кад сам после вишегодишњег незадовољства скупио храброст да захладним наше односе, спопао ме је необјашњив осећај кривице и покајања, поред свих позитивних страна које сам почео у међувремену да осећам.

Умео је да буде прилично духовит када кад нисам био предмет његових подсмеха,

Открио сам да ова врста пријатељстава почиње да привлачи озбиљну пажњу психолога.

Они чак имају технички израз за њих - „амбивалентни односи&qуот;.

Према Џулијен Холт-Лунштад са Универзитета Бригам Јанг у Јути, у просеку половину мреже наших пријатељстава чине људи које истовремено и волимо и мрзимо.

„Ретко је наићи на некога ко нема макар један такав амбивалентан однос&qуот;, каже она.

То би могао да буде озбиљнији проблем него што на први поглед изгледа.

Рад Холт-Лунштад сугерише да би „френемији&qуот; могли да буду много штетнији од људи које активно, недвосмислено мрзите.

Они би чак могли да штете вашем благостању и угрожавају вам здравље.

Због чега онда настављамо да гајимо та токсична пријатељства?

Мрежа подршке

Да бисмо ово разумели, морамо да проучимо како круг пријатеља може да утиче на нас.

Најчешће се сматрало да нас мешавина пријатеља и познаника чува.

Анализирајући 150 објављених студија, Холт-Лунштад је открила да јаке друштвене везе смањују ризик од смрти отприлике у истој размери као и одвикавање од пушења.

Бити усамљен је двоструко штетније него бити гојазан.

Како то?

Пријатељи би требало да нам помогну да се опустимо и заштите нас од стреса.

Стрес диже крвни притисак, а појачава отпуштање упалних молекула који би могли да појачају ризик од читавог низа недаћа, док пријатељи могу да помогну у умиривању неких од тих реакција.

С друге стране, несрећа усамљености може сама по себи да појача многе од ових процеса и доведе до других компликација, као што је, на пример, несаница.

Постоје, међутим, многе нијансе пријатељства.

Робин Данбар са Универзитета у Оксфорду (човек који стоји иза Дунбаровог броја) указује да су превртљиви пријатељи саставни део наше еволуције у великим друштвеним групама.

Ви увек имате посла са низом супротстављених интереса.

„Проблем је како неутралисати те стресове и омогућити групи да временом остане кохерентна&qуот;, каже он.

„Морате, дакле, да будете припремљени да ласкате савезницима, а то ће нужно обухватити и ваше лажне пријатеље. Толеришет их да бисте боље управљали њима&qуот;, додаје.

Инстинкт да држимо наше пријатеље ближе уз себе, а непријатеље још ближе, изгледа да се баш примио.

Раније студије које су проучавале утицај наших пријатеља на наше здравље нису се бавиле баш овим нијансама.

И зато су Холт-Лунштад и Берт Учино са Универзитета у Јути истражили да ли добре особине назови пријатеља надмашују оне лоше.

И били су шокирани оним што су открили.

• Зашто је младима у Србији све теже да стекну пријатеље
• Ако сте усамљени, нисте сами: ово осећање погађа и старе и младе
• Причајте што више са незнанцима, кажу научници

Под притиском

У једној од првих студија, исцртали су мреже средњих до дугих пријатељстава волонтера преко упитника, а потом им наместили мониторе за крвни притисак, пре него што су вратили добровољце у стварни свет на неколико дана.

„Сваки пут кад би они имали интеракцију са неким, добили бисмо очитавање крвног притиска&qуот;, каже Холт-Лунштад.

Као што сте могли да очекујете, крвни притисак је био нижи кад су се људи мешали са пријатељима који их подржавају, за разлику од „аверзивних&qуот; познаника - било да се радило о увредљивом колеги или нерасположеном шефу.

Велико изненађење било је да им је крвни притисак највише скакао кад су били са властитим амбивалентним пријатељима.

Каснији експерименти су само потврдили и проширили те налазе.

„Чак и кад је су они у суседној просторији у лабораторији, ипак имају виши притисак и већи ниво анксиозности&qуот;, каже Холт-Лунштад.

„То је изазивала пука примораности на интеракцију са њима&qуот;, објашњава.

Најмање очекивано од свега, припремање учесника сублиминалним сигналима (трептање имена „френемија&qуот; на екрану) деловало је као да појачава нека мерила стреса, као што су откуцаји срца.

„То сугерише да наши односи имају утицај не само преко директних интеракција, већ и преко ових мање свесних доживљених процеса који оперишу све време у свакодневном животу&qуот;, каже Учино.

Све што вас подсећа на њих могло би да покреће те реакције у вашем телу.

Крвни притисак расте кад разговарамо са лажним пријатељима

На овај начин, лажни пријатељи спадају међу најстресније људе са којима се срећемо.

Делом је за то заслужна њихова непоузданост.

„Осећате велику неизвесност. Питате се хоће ли вам се наћи кад ми је потребан или ће поново покренути неку болну тему?&qуот;, додаје она.

Учино је сагласан и сугерише да наше блиске трајне везе могу да их учине још болнијима од људи које активно покушавамо да избегавамо.

„Они су малтене део нас самих и зато оно што раде или кажу може да има много већег ефекта на нас.

„Због тога, имате много јачу емоционалну везу са њима, а они бољу прилику да вас повреде&qуот;, каже.

Он сматра да би вам заправо било лакше да одбаците омаловажавања неког недвосмисленог непријатеља, јер нам много мање значи.

„То није само у датом тренутку; ви сте склони да и после размишљате о болним разговорима на дуже временске периоде&qуот;, каже Учино.

Прекидање веза

Студије Учина и Холт-Лунштад највише су се бавиле краткорочним утицајима „френемија&qуот;, а сада би волели да истраже како се таложе током година и деценија.

Врло мало је континуираних студија сакупљало до сада податке о конкретном квалитету односа људи, али Учино има неке ране, мада посредне, доказе штете по ДНК добровољаца.

Сваки хромозом у нашој ћелији завршава се низом ДНК који се зове „теломере&qуот;.

Како старимо, они имају тенденцију да се смањују остављајући ћелију отвореном читавом дијапазону проблема, а међу њима и расту канцера.

Из тог разлога, дужина теломера често се користи као мерило старења ћелија, а зна се да на њу утиче стрес.

Учино је открио да људи са више амбивалентних пријатеља такође имају краће теломере.

Ако то буде било поткрепљено и у даљим студијама, можда ћемо сви морати да преиспитамо властите односе и да ли су вредни узнемирења које са собом носе.

Нажалост, није увек лако одстранити ове људе из круга пријатеља, нарочито кад се узме у обзир чињеница да су то често доживотна пријатељства.

Кад су Холт-Лунштад и Учино питали људе за разлоге због којих су остали у контакту са „френемијима&qуот;, многи су говорили о осећању оданости.

„Осећамо неку врсто привржености зато што их знамо толико дуго година&qуот;, каже Холт-Лунштад.

Други су желели да буду моралнији људи у односу на њих.

„Влада перцепција да треба окренути други образ, бити бољи од њих&qуот;, додаје.

Како изаћи на крај са „френемијима&qуот;?

Лична стратегија Учина је да разговара са лажним пријатељима и објасни им шта је његов проблем у нади да ће доћи до узајамног разумевања.

„Кад погледате како људи излазе на крај са властитим амбивалентним везама, нема много директне иницијативе попут те - ми их често лажемо, игноришемо или напросто избегавамо.&qуот;

Он проучава и могућност да би медитација могла бити добар механизам за излажење на крај с овим проблемом.

Неколико студија показало је да редовна медитација о добрим странама ваших познаника, па чак и ваших „френемија&qуот;, може да поправи ваше психолошко благостање и здравље.

Али Учино истиче да су тестирања углавном била скромна и лоше контролисана, тако да би желео да изгради неке темељније студије.

Кад су у питању моја лична пријатељства, један од Учинових коментара ми се урезао у главу.

„Сви смо заузети и не примећујемо сигнале да је људима потребна подршка, што би могло да доведе до позитивних и негативних осећања&qуот;, каже он.

То није нешто што ћу радо признати, али јесам крив баш за то.

Постављајући самог себе на пиједестал, могао бих да будем самом себи најгори „френеми&qуот;.

• Колико су загрљаји лековити
• Осам научно доказаних начина да будете срећнији
• Једноставна, а моћна вежба за боље расположење

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.16.2025)