Посланици Новог Зеланда одбацили предлог закона којим би се редефинисао оснивачки уговор из 1840.

Предлог закона је имао за циљ да прекине 185 година дебате о тумачењу уговора тако што ц́е у закон унети посебне дефиниције за сваку клаузулу и прецизирати да се сва права примењују на све Новозеланђане. Његов аутор Дејвид Симор, који је Маор, осудио је посебна права и привилегије само на основу, како је рекао, расне припадности.
Уговор из Ваитангија одређује однос између британске владе и Маора, а његове одредбе су од тада потврђене бројним законима и судским пресудама. Он је обец́ао племенима да могу да задрже своју земљу и заштите своје интересе у замену за уступање управљање ње Британцима.
Али две верзије документа су потписане, једна на енглеском и једна на маорском и док су обе обец́авале Маорима права и привилегије британских грађана, документи су се разликовали у погледу овлашц́ења поглавица. Кршења споразума су довела до обесправљења Маора, који се и даље суочавају са великом неједнакошц́у.
Откако је, 70-их година прошлог века, настао покрет за права староседелаца, дебата око Уговора су све гласнији у Новом Зеланду. Напори за обештец́ење подстакли су оживлавање језика и културе Маора и резултирали су нагодбама вредним милијарду долара за украдену земљу Маора.
Лидер опозиције Крис Хипкинс критиковао је нацрт и оптужио њене присталице да шире "мит о посебној привилегији Маора". Он је навео заостајање Маорија у скоро свим сферама - укључујуц́и вец́е стопе сиромаштва и лошег здравља и крац́и животни век.
Уговор из Ваитангија "није о расној привилегији или расној супериорности", рекао је опозициони посланик Вили Џексон. "Ради се и увек је било о законским правима која Маори имају у свом уговору са круном."
(Бета, 10.04.2025)