Европска признања Државе Палестине показују да се и даље (једино) пита Америка

Британско и француско признање Палестине као државе пред Уједињеним нацијама је историјски тренутак у израелско-палестинском сукобу који траје један век.

Али је такође и дипломатско коцкање које показује да велике европске силе верују да је конфликт дошао до тачке која је захтевала да направе корак без преседана.

Суочен са тренутном катастрофом у Појасу Гази, подједнако осуђујући Израел и Хамас, француски председник Емануел Макрон рекао је да „исправно мора да превлада над силом&qуот;.

Циљ овог потеза, усклађеног са Великом Британијом и под спонзорством Саудијске Арабије, јесте да решење о две државе одржи живим.

Они верују да је дуго заступано мировно решење у међународним круговима једини пут ка праведној, заједничкој будућности два друштва.

Алтернатива је постојање једне државе, што подразумева доминацију Израела и подређеност Палестинаца, рекао је генерални секретар Уједињених нација (УН) Антонио Гутереш.

Ништа не може оправдати колективно кажњавање, изгладњивање или било какав вид етничког чишћења, додао је.

Израел је бесан и прети одговором.

Израелски званичници истичу да је конференција УН-а, као и одлука о признању Палестине коју су управо донеле Велика Британија, Француска, Канада, Аустралија и још неке земље, награђивање Хамаса за напад на Израел и отмице људи 7. октобра 2023.

Неки израелски министри траже да одговор буде анексија делова окупиране Западне обале, чиме би се заувек искључила могућност постојања Палестине на овој територији.

Колација премијера Бењамина Нетањахуа, коју чине ултрадесничарки политичари, намерава да стави тачку на решење о две државе.

Администрација Доналда Трампа наставља да подржава Израел и одбацује потез европских држава, кажњавајући такође председника Палестинске управе Махмуда Абаса.

Забранила му је присуство на конференцији у Њујорку због чега се он обратио видео-линком.

Европљани, међутим, верују да им није остало пуно избора имајући у виду ситуацију на терену.

Док Израел наставља војну офанзиву на град Газу, дневно гине десетине Палестинаца.

Хамас и даље држи скоро 50 талаца, од којих су многи мртви.

Западна обала притиснута је проширењем израелских насеља и насиља које спроводе досељеници.

Све ово се дешава две године после напада од 7. октобра 2023., а мало је знакова који говоре да ће се Хамас предати, што је циљ Израела, ако се појача војни притисак.

• Ко је све признао Палестину као државу и какав је став земаља Балкана
• Признање Државе Палестине отвара ново питање - ко ће да је води
• Зашто неке земље не признају Палестину као државу

Макронова стратегија је да покуша да покаже да дипломатија нуди одрживу алтернативу.

Најпре треба пронаћи изводљиво решење за окончање рата у Гази, а потом дугорочно решење у виду постојања две државе - Израела и Палестине.

Европске државе истичу да је израелска стратегија пропала и да су страдање цивила и додатно угрожавање талаца били њен једини резултат.

Французи тврде да се дипломатским путем може извршити притисак на Хамас, пошто су кључне арапске земље на конференцији позвале ту групу да се разоружа и преда оружје Палестинској управи, односно Фатаху, супростављеној политичкој групацији.

Поручују и да Хамас не може имати будућу лидерску улогу међу Палестинцима.

Макрон сматра да то може бити подстицај за Израел, док уједно остављају отворена врата за нормализацију односа са Саудијском Арабијом, што је циљ којем Нетањаху и Трамп већ дуго теже.

Ипак, одлука да се Палестини призна државност није у складу са жељама Вашингтона и стога је значајно дипломатско коцкање.

Макрон је за говорницом УН деловао као председник који покушава да преузме улогу светског лидера како би пронашао излаз из „кошмара&qуот; Газе, како је то срочио секретар УН-а, и да пронађе заједничку израелско-палестинску будућност.

Али посматрајући ствари из угла чисте моћи, он је био погрешан избор.

Без Америке да предводи проналазак решења, не постоји исти ниво стварног притиска који само Вашингтон може да изврши на све стране.

А администрација Доналда Трампа и даље одбацује приступ Европљана.

Трамп би требало да говори УН, а затим се, према наводима, састати са арапским лидерима.

Тај сусрет је потпуно одвојен од заједничког рада Европљана и арапских представника 22. септембра.

Недостатак координације између кључних земаља додатно појачава осећај да ствари не функционишу.

Истовремено, Катар, који је раније посредовао у преговорима Израела и Хамаса, и даље одбија да се поново укључи у преговоре, пошто је Израел почетком овог месеца напао лидере Хамаса на његовој територији.

• Шта је контроверзни израелски план о насељавању на Западној обали
• Израел и Палестинци: Шта је решење две државе и зашто никада није спроведено
• 'Муслиманске земље да дају територије за палестинску државу': Амерички амбасадор у Израелу

И Макрон и Стармер поменули су колонијално наслеђе њихових држава на Блиском истоку.

Обојица су се присетили како је повлачење Британије из Палестине 1948. године, претходило међународном признању Израела као државе.

Сада, кажу, признају да Палестинци имају једнако право на њихову државу.

Њихове одлуке данас међутим немају утицаја као некада.

Палестинска државност може постати одржива само ако је подржи данашња суперсила Америка.

А Трамп за сада има другачије идеје.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Израелске снаге настављају окупацију града Газе, хиљаде беже пред тенковима
• Газа после рата: Ко ће се носити са 'безбедносном ноћном мором'
• Чека ли Израел потпуна међународна изолација због Газе и колико је то могуће
• 'Пасји синови из Хамаса, пустите таоце и поштедите нас', порука председника Палестинске управе
• Шта Палестинци кажу о признању њихове државе
• Путин и Нетањаху - две највеће Трампове главобоље

(ББЦ Невс, 09.23.2025)