'Веома сам забринут': Бивши израелски талац о Трамповом мировном плану

Ели Шараби, постао је један од најпознатијих отетих људи кад су борци Хамаса упали у Израел 2023. године,

Бивши израелски талац чију је британско-израелску супругу и децу убио Хамас у нападу 7. октобра, каже да је „веома забринут“ да ће најновији мировни план за окончање борби између Израела и Хамаса пропасти.

У ретком интервјуу, рекао је да се животи преосталих 20 живих талаца угрожавају настављањем рата између Израела и Газе.

Позвао је америчког председника Доналда Трампа да „заврши посао“ користећи властити утицај да осигура да они и 28 других талаца за које се верује да су мртви буду пуштени.

Поручио је бившим тамничарима из Хамаса да потпишу споразум за „властити народ и Блиски исток - рат је погрешан и грозан за обе стране&qуот;.

„Морамо да сачувамо наду“ да ће доћи до споразума, додао је он.

Мировни план у 20 тачака, око ког су се усагласили Трамп и Бењамин Нетањаху, израелски премијер, предлаже моментално окончање борби и ослобађање свих талаца у року од 72 сата, у замену за стотине палестинских затвореника у Израелу.

Званичници Хамаса наговестили су да ће га одбити.

Хамас још држи тело Шарабијевог брата Јосија, које он очајнички жели да врати кући због сахране, као и његовог пријатеља, 24-годишњег Алона Охела, који је заједно са њим држан у тунелима дубоко испод Газе.

Ослобођење

Провевши 491 дан у заточеништву, Шараби је сазнао тек на дан његовог ослобађања у фебруару 2025. године да његова супруга Лиен, и ћерке, 16-годишња Ноија и 13-годишња Јахел, више нису међу живима.

Убијене су пошто су га заробили.

Нису биле присутне да га дочекају по његовом повратку у Израел.

Он се сломио схвативши да се „остварио најгори могући сценарио“.

Око 1.200 људи у Израелу убијено је 7. октобра кад су борци Хамаса упали преко границе, док је још 251 човек узет за таоце.

И док се ближи друга годишњица тог догађаја, Шараби је за ББЦ Њуз говорио о његовој патњи и шта га мотивише да поново изгради живот.

У централном Израелу док сунце залази, Шараби (53) стоји гледајући у мирно Медитеранско море.

Док удише морски ваздух, схвата да је таква слобода деловала веома далеко почетком године кад се борио са гладовањем, злостављањем и насиљем.

Тог 7. октобра ујутро, породица Шараби крила се сатима у њиховој сигурној соби у кибуцу Бери, израелској заједници од око 1.000 људи близу границе са Газом.

Скоро сваки десети човек у кибуцу Бери тога дана је био убијен или узет за таоца.

Кад су борци Хамаса упали и почели да одјекују пуцњи, он и Лиен, која је рођена у Бристолу, у Енглеској, бацили су се на њихове ћерке.

Британски пасоши

Он је тада рекао борцима да Лиен, Ноија и Јахел имају британске пасоше, али су га они само одвукли из његовог дома.

„Схватио сам да је то вероватно тренутак када ћу бити отет. Тако да сам само окренуо главу ка мојим девојкама и повикао: 'Вратићу се' – и то је било последњи пут да сам их видео.“

Шараби, бивши пословни менаџер кибуца, описао је како је прво био одведен у џамију у Гази, где су га напали палестински цивили.

„Преко очију сам имао повез, али сам могао да чујем људе и децу како почињу да ме линчују голим рукама, а дечје ципеле да ме шутирају док сам био на земљи.“

Готово читавих 16 месеци колико је провео у заточеништву он каже да је био везан, прво конопцем око зглобова и чланака, а потом гвозденим ланцима.

Од бола би губио свест.

Али је чврстио решио да преживи, чак и месец дана током којих је имао проблема са дисањем, пошто су га, како каже, његови тамничари претукли и сломили му ребра.

„Застрашујуће је. Понижавајуће је кад вам одузму вашу слободу“, присећа се.

„Морате да тражите дозволу да дишете, говорите, идете у тоалет, молите за храну, воду, све. Али обећао сам мојим девојкама да ћу им се вратити, а оне воле живот.

„Рекао сам себи да ме није брига шта ће се десити. Вратићу се породици са рукама или без њих, са ногама или без њих. Стварно, стварно сам веровао, од првог тренутка, да ћу то преживети&qуот;, прича он.

• Снимци изгладнелих изрелских талаца у Гази изазвали осуду широм света
• Хамас објавио снимак Алона Охела, израелског таоца који има и држављанство Србије
• Шест сати у рукама Хамаса: Нова сведочанства како је пала израелска база 7. октобра

Шараби је, каже, био одведен у Хамасову мрежу тунела, где је провео месеце са троје других талаца у скученим, нехуманим условима са врло мало хигијенских услова или хране.

Последњих шест месеци добијали су смо оброк дневно, често само комад и по хлеба пита.

„Гладовање је било најгоре, једете мрвице са тепиха“, препричава.

Пошто је смршао више од 25 килограма, свет је био шокиран призором његовог ослабљеног и испијеног тела кад је коначно пуштен.

Његови тамничари су му рекли да му се ближи ослобађање недељу дана пре него што се то десило.

Речено му је и да је и његов брат узет за таоца и да је погинуо у Гази, вероватно у израелском нападу.

Како се његова слобода приближавала, сањао је да ће се преселити са Лиен, Ноијом и Јахел у Енглеску, близу родбине његове жене.

Кад је дошао дан његовог ослобађања, Хамас је парадирао са њим на церемонији у телевизијском преносу, окружен десетином бораца.

Он каже да су га на тој церемонији приморали да каже колико се радује што ће видети породицу, али они који су га гледали знали су нешто што Шараби није.

Радост због ослобађања ускоро је уступило место поражавајућој стварности кад је дочекан у Израелу.

Пришла му је социјална радница и рекла да га чекају мајка и сестра.

„'Молим вас, доведите ми Лиен и моје ћерке.' А она ми је рекла: 'Ваша мајка и ваша сестра ће вам рећи'. И, наравно, не морате више ништа да кажете. Очигледно је шта се десило, десио се најгори могући сценарио.

„Плакао сам неколико минута и рекао сам себи: 'Могу да плачем читав дан, али ми неће помоћи да вратим Лиен, Ноију и Јахел, а моја породица ми је потребна да буде уз мене'.

„Зато сам рекао социјалној радници: 'Хајдемо, ајде да идемо да загрлим мајку и сестру'“, присећа се у разговору за ББЦ.

Породичне сахране

Сабраност овог бившег таоца попушта кад се присети првог телефонског разговора као слободног човека са родитељима његове жене у Велсу, да би могли да поделе тугу.

Био је то „веома емотиван“, али „важан“ позив.

Сахране његове породице биле су одржане у Израелу док је још био у заробљеништву Хамаса не знајући за њихову судбину.

Шараби је показао невероватну отпорност у месецима који су уследили.

Водио је кампање широм света за ослобађање талаца, саставши се чак и са председником Трампом у Овалној соби.

„Тражим од њега да заврши тај посао и помогне другима да се такође врате“, затражио је.

Верује да је Трамп био кључан за закључивање споразума о његовом ослобађању у фебруару, што се огледало и у гласном притиску америчког председника последњих месеци на Израел и Хамас да пронађу мир.

Упитан да ли је забринут да неће доћи до новог мировног плана, Шараби одговара потврдно.

„Пре можда два дана били смо сигурни да је он веома близу, али сада не изгледа тако близу, нажалост. Можда не знам неке ствари, али биће ми драго да будем изненађен&qуот;, додаје.

Предлог је био „веома добра вест“ и људи „не смеју да изгубе веру да ће једног дана доћи до споразума.“

Он врло добро зна кроз какве ужасе таоци још пролазе док Хамас одбија да их пусти, а Израел проширује војну кампању.

Погледајте видео о апелу брата изгладнелог израелског таоца

До сада је 66.000 људи погинуло у израелским нападима на Газу, према Министарству здравља које на овој територији води Хамас.

„Сви знају да кад се рат настави, то угрожава животе талаца. То није никаква тајна. Желим да се свих 48 талаца врати данас или сутра и да се тај рат заврши.

„Рат је ужасан, људи пате у рату, али ми не можемо да заборавимо ко га је започео, и ко су зликовци, а ко добри момци&qуот;, каже Шараби.

Написао је књигу Талац да би био сигуран да ће људи чути за његову патњу.

Супруга Лиен, страствена читатељка, често му је говорила да не чита довољно, тако да мисли да би она била поносна на њега.

Иако је тешко наставити даље без породице каже да му нису потребни дани сећања да би их се присетио.

„Јоси, Лиен, Ноија и Јахел су са мном сваког дана мог живота, у сваком тренутку и прилично сам сигуран да ће бити уз мој живот, а не уместо њега.

„Немам привилегију да останем у кревету и плачем читав дан посшто су се моја породица и пријатељи борили за мене 500 дана. За мене је неприхватљиво да то радим.“

У Израелу му незнанци прилазе и говоре да је за њих херој.

Време проведено у заробљеништву учврстило је његову решеност да живи упркос губитку породице.

„Било је веома тешко, али заиста, заиста волим живот...

„Покушавам да будем позитиван и радим на томе&qуот;, поручује.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• 'Настаће пакао ако Хамас не ослободи све израелске таоце', поручује Трамп
• Вођа Хамаса у Гази не прихвата Трампов план, сазнаје ББЦ
• 'Пасји синови из Хамаса, пустите таоце и поштедите нас', порука председника Палестинске управе
• Ко је Марван Баргути и зашто је предмет преговора Израела и Хамаса
• Двосмисленост Трамповог мировног плана за Газу могла би да буде кобна
• Прича о потресној фотографији мајке и њене гладне бебе из Газе

(ББЦ Невс, 10.04.2025)