Француски премијер Лекорни преживео два скупштинска гласања о неповерењу

Француски премијер Себастијен Лекорни преживео је данас два гласања о неповерењу, која су могла да оборе његову крхку нову владу и убаце Француску дубље у политички хаос.
Гласања у Националној скупштини отварају пут Лекорнију да настави да ради на усвајању буџета за 2026. годину у јако подељеном доњем дому Парламента до краја године, што би могао да буде још већи изазов.
То што није изгласано неповерење влади значи такође да председник Емануел Макрон не мора одмах да распусти Парламент и сазове превремене парламентарне изборе, што је опасна опција коју је француски председник изабрао 2024. године и коју је наговестио да би могао поново да примени, ако би Лекорни пао.
Лекорни, близак савезник француског предедника, суочио се са два предлога о изгласавању неповерења влади које су поднели најжешћи Макронови противници, крајње левичарска партија Непокорена Француска и крајње десничарско Национално окупљање Марин Ле Пен и њених савезника у Парламенту.Прво се гласало за предлог Непокорене Француске и фалило је 18 гласова да прође, а подржао га је 271 посланик. Била је потребна већина од 289 да би успео.
Други предлог партије Марин Ле Пен добио је само 144 гласа, далеко испод потребне већине, а подржали су га само посланици њене странке, њена савензчка Унија за праву републику и још шачица посланика.
Јаел Брон-Пиве, председница Парламента и лојалиста Макрона, рекла је да је "одмерени оптимиста" око шанси за постизање консензуса за буџет за 2026. годину у парламенту упркос његовим дубоким поделама.
Али Лекорни није још превазишао проблем.
Да би добио потребне гласове он је изнео предлог да се суспендује примена непопуларне Макронове пензионе реформе према којој треба постепено да се подиже старосна граница за одлазак у пензију са 62 на 64 године.
Његов предлог да се суспендује примена пензионе реформе помогла је да се убеде посланици опозиционе Социјалистичке партије да невољно одлуче да не подрже предлоге за рушење његове владе, бар за сада.
Социјалисти са 69 посланика би превагнули гласање против њега да су то подржали, али само седам социјалистичких посланика се придружило гласању за предлог Непокорене Француске.
Конзервативни Републиканци са 50 посланика такође нису подржали предлоге о рушењу владе.
Лекорнијев и даље несигуран положај могао би да се уруши ако посланици Социјалиста или Републиканаца промене став и подрже било које будуће гласање о неповерењу влади ако не добију шта желе у преговорима о буџету који ће сигурно бити напети.
Лекорни је обећао да неће употребити посебно уставно овлашћење да прогура буџет кроз Парламент без одобрења посланика, што је Макронова влада употребила да наметне усвајање пензионе реформе 2023. године упрокс великим протестима.
Изградња консензуса у парламенту за подизање царина, смањење потрошње и друге буџетске мере да би се почело с обуздавањем растућег француског државног дефицита и дуга, биће изгледа јако тешка. Скупштина је дубоко подељена од када је Макрон распустио у јуну 2024, када превремени парламентарни избори, који су уследили, нису донели ни једног јасног победника, а убрзали су политичку блокаду која је захватила Француску од тада, што је довело до смене Макронових премијера, једног за другим.
(Бета, 16.10.2025)












