Zaboravljeni dijalog Srbije i Kosova

Godina koju su pojeli (izborni i protestni) skakavci.

U 2025. godini, Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, i Aljbin Kurti, premijer Kosova, nisu bili ni blizu sastanka u okviru dijaloga Beograda i Prištine u kojem posreduje Evropska unija (EU).

Kosovski premijer gotovo 12 meseci proveo je u tehničkom mandatu i političkoj nestablinosti ponavljanja izbora, dok se srpski predsednik suočio sa masovnim i dugotrajnim protestima širom zemlje.

U bilans godine ulaze ukupno dva sastanka u kome su se barem šefovi pregovaračkih timova Srbije i Kosova, Petar Petković i Besnik Bisljimi, našli za istim stolom.

I neće biti iznenađenje ako i 2026. bude izgledala veoma slično, jer ključni zahtevi demonstranata u Srbiji nisu rešeni, pa se društvena kriza nastavlja.

Ponovljeni izbori na Kosovu doneli su nešto lakšu matematiku za sastavljanje nove vlade, ali će dogovor vlasti i opozicije biti neophodan kada se na proleće bude birao novi predsednik Kosova.

Sve je delovalo mnogo drugačije kada se početkom godine u dijalog uključilo jedno sasvim novo lice.

Peter Sorensen, danski diplomata i dobar poznavalac Balkana, 1. februara zvanično je nasledio Miroslava Lajčaka na mestu evropskog posrednika.

U međuvremenu, Sorensenov jednogodišnji mandat gotovo da je istekao, ali je već produžen do februara 2028.

'Dijalog bolji od reputacije' ili 'najniža tačka'

Osim što u 2025. nije bilo sastanaka na najvišem nivou, gotovo da se o dijalogu nije ni govorilo.

U Beogradu i Prištini, vladajuće garniture bile su zabavljene unutrašnjim problemima, što se često uzimalo i kao izgovor zašto je nemoguće doneti ozbiljnije ili važnije odluke u normalizaciji odnosa Srbije i Kosova.

Petar Petković i Besnik Bisljimi komunicirali su samo sa medijima bliskim njihovim pregovaračkim stranama, a na upit za izjave za BBC na srpskom odgovor nije stigao ni iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije, ni iz kabineta potpredsednika Vlade Kosova.

Objave na mreži Iksu jedini su način komunikacije evropskog posrednika sa javnošću.

Gotovo godinu dana od postavljanja na odgovornu funkciju, Peter Sorensen se nijednom nije pojavio pred medijima, izložio sopstvenu strategiju i ciljeve, pa zatim sveo bilans posle godinu dana rada, pružio priliku za postavljanje pitanja.

Dijalog Beograda i Prištine nestao je iz javnosti, pa je sve to učinilo da deluje - zaboravljeno.

„Dijalog je mnogo bolji nego što mu je trenutna reputacija.

„Teško je izračunati dokle se stiglo, koliko dogovora je postignuto i primenjeno, ali od onih koji su bliski razgovorima znam da je postignuto oko 90 dogovora, da je 30 potpuno ispunjeno, oko 40 delimično, a oko 20 nimalo", pruža zrno optimizma Štefan Lene, viši istraživač Karnegi Evropa, u razgovoru za BBC na srpskom.

Za Matea Bonomija, istraživača italijanskog Instituta za spoljne poslove, razgovori Beograda i Prištine stigli su do mrtve tačke.

„Ovo je najniža tačka energije i budućnosti dijaloga.

„Ohridski sporazum je delovao kao kamen koji će pomeriti stvari, a na kraju je postao gotovo nadgrobni spomenik ovog procesa jer ga nijedna od strana ne uzima u potpunosti ozbiljno i ne primenjuje u celosti."

• Ko je Peter Sorensen, novi izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine
• Koliko je Miroslav Lajčak doprineo dijalogu Beograda i Prištine
• Šta piše u Aneksu sporazuma Srbije i Kosova i da li rešava sva otvorena pitanja

Ohridskim sporazumom iz marta 2023. Srbija i Kosovo saglasili su se o francusko-nemačkom planu za normalizaciju odnosa.

Između ostalog, podrazumevao je razmenu stalnih misija Srbije i Kosova, da Priština formira „odgovarajući nivo samouprave za srpsku zajednicu", a da Beograd ne blokira ulazak Kosova u međunarodne institucije.

Godinu i po dana kasnije, ove tačke su nebrojeno puta prekršene, predsednik Srbije ponavlja da sporazum nije potpisao, mada ga jeste prihvatio, a kosovski zvaničnici tvrde da Srbija mora da počne da ispunjava obaveze, da bi oni ispunjavali sopstvene.

Od navodno jasno dogovorenih tačaka, došlo se do slobodnih tumačenja koja predstavljaju prepreku i da se pregovarači ponovo nađu za stolom.

„Fundamentalni problem ostaje suštinska razlika o pitanju statusa, pa je Evropska unija koristila mnogo 'konstruktivnih nejasnosti' da bi se neki napredak postigao, ali je ta suštinska razlika trovala atmosferu i u veoma tehničkim pitanjima.

„Perspektiva članstva Srbije i Kosova u EU bilo je nešto što je EU mogla da ponudi, ali je proces pridruživanja bio veoma usporen, izgubio je kredibilitet", smatra Štefan Lene.

Briselske institucije pokušale su da udahnu novi život procesu pridruživanja Uniji otvarajući i zatvarajući pregovaračka poglavlja Crne Gore i Albanije.

Ipak, ni činjenica da je primena Ohridskog sporazuma vezana za evropske integracije Srbije i Kosova, pa i za dobijanje sredstava iz posebno formiranog evropskog Plana rasta, motivacija za stvarne reforme nije probuđena.

Lista kritika za udaljavanje od osnovnih evropskih pravila i vrednosti upućenih vlastima u Beogradu sve je duža, dok se Kosovo i dalje nalazi pod delimičnim sankcijama Brisela zbog jednostranih odluka koje pogađaju kosovske Srbe.

„Jedina pogodnost može biti pridruživanje EU i tu ne treba da ponovo izmišljamo točak, već samo da učinimo da se okreće.

„Proces nije imao kredibilitet, pa je bilo vrlo jednostavno za političke elite da se klade protiv procesa i bile su u pravu - oni koji su se kladili na EU, završili su karijeru", kaže Mateo Bonomi.

Kako probuditi pregovore?

Iako se, bar javno, o tome nisu vodili nikakvi razgovori, odlazeću godinu je obeležio i jedan pomak u odnosima Beograda i Prištine.

Četiri opštine na severu Kosova, u kojima su Srbi većina, na lokalnim izborima ponovo su dobili srpske gradonačelnike.

Na vlast se vratila Srpska lista, bliska zvaničnom Beogradu, ali ovoga puta uz puno priznanje simbola i pod svim znamenjima nezavisnosti Kosova.

Proces primopredaje vlasti je protekao bez problema, gotovo kao da se o upravljanju ovim opštinama pre dve godine nije vodio fizički sukob, na ulicama i pred zgradama opština bile barikade, a angažovane su bile i međunarodne mirovne snage.

Za Štefana Lenea, upravo bi to mogla da bude dobra polazna tačka za novo poglavlje u razgovorima Srbije i Kosova.

„Evropska unija radi na povratku srpskih policajaca, sudija u kosovski sistem i, ako bi to uspelo, pripremilo bi teren za mnogo važnija i veća pitanja u dijalogu."

Srbi koji su radili u policiji i sudstvu na severu Kosova povukli su se u novembru 2022. iz lokalnih institucija, uz zahtev da Priština počne da primenjuje sporazume.

Lene kaže da bi, u početku, tema pregovora mogla da budu pitanja koja naziva „voćem koje visi na niskim granama i lako ga je ubrati", poput energetike, međusobnog priznavanja diploma, upravljanja granicom.

„U početnom periodu, svakako će se razgovarati na tehničkom nivou.

„Ali kada se dođe do suštinskih tema, pre svega iz Ohridskog sporazuma, razgovori će morati da se pomere na najviši politički nivo i nadam se da će to moći da se dogodi u 2026. godini."

Ipak, pitanje vere u proces pregovora, ali i ispunjavanje dogovorenog, dobrano je uzdrmano.

„Mislim da nema mnogo političara u EU koji bi posudili sopstveno lice i ugled eventualnom dogovoru ili susretu Vučića i Kurtija, a koji kasnije ne bi bio sproveden i uspešan.

„Poverenje nije nisko samo između dve strane, već i od EU", smatra Mateo Bonomi.

Poverenje bi dalje mogao da krnji i izgovor stalnih političkih kriza i nestabilnosti na obe strane.

Posle parlamentarnih, Kosovo na proleće čekaju predsednički izbori koji se sprovode u Skupštini Kosova, sa vrlo visokim pragom da bi bili uspešni.

Ukoliko se stranke vlasti i opozicije ne dogovore o predsedniku, što će biti neophodno, ceo proces može da se vrati na početak - i dovede ponovo do parlamentarnih izbora.

Društvena nestabilnost, protesti i zahtevi za izbore ostaju realnost u Srbiji, a sve je bliži i eventualni redovni izlazak na glasanje u 2027. godini.

Bez obzira na sve poteškoće, italijanski stručnjak za Balkan upozorava da vremena nema mnogo, posebno u nepredvidivom svetu međunarodnih okolnosti koje se lako i neprestano menjaju.

„Kosovska državnost jeste više učvršćena nego pre nekoliko godina, ali su odnosi sa Srbijom još dublje zamrznuti, a to predstavlja i veću opasnost nego pre.

„Vreme nije saveznik jer mnogo toga u kratkom roku može da se promeni", zaključuje Bonomi.

Skoro 18 godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

• Izbori na Kosovu: 'Politički zemljotres', kriza opozicije i Kurtijev (verovatni) treći mandat
• Кoliko je Kurti promenio Кosovo, a koliko je Кosovo promenilo njega
• Koliko je manje Srbije na Kosovu
• Imaju li kritike EU bilo kakvog efekta na Srbiju
• Kvare li dronovi na Kosovu 'zlatno doba' odnosa Srbije i Turske
• Zašto je Amerika zamrzla strateški dijalog sa Kosovom i koje su moguće posledice

(BBC News, 12.31.2025)