Svi smo za godinu dana postali tempirane bombe
Danas pre 3 sata | Pavle Simjanović
Neprekidno uznemiren čovek je spreman na sve, a retki naleti sreće vladara bi se mogli uporediti sa školarcem koji više nema ni teorijsku šansu da nadoknadi zapušteno gradivo, ali se svejedno oduševljava zato što je pismeni zadatak pomeren za sledeću nedelju Počnimo solipsistički, ciljajući ka univerzalnom.
Prethodnog jutra sam doživeo i preživeo određene privatne stresove, pa zatim otišao kod zubara gde mi je četrdeset i pet minuta strugan solidno dubok kvar – za puno razumevanje potonjih događaja valja naglasiti da sam poklonik izbegavanja anestezije, ako baš ne mora. „Malo bola nikada nikome nije škodilo“, šalim se već po običaju sa zubarom, citirajući obožavatelja hladnog oružja iz filma „Dve čađave dvocevke“, a on mi u pauzi bušenja kaže „Je l’ znaš kako se zove
