"Од тога се није могло ни умрети, а камоли живети": Прича о тешком детињству Љубише Самарџића ће вас и насмејати и расплакати
Блиц 06.01.2018 | Д. И. , Иугопапир ,
Нема више шмекера ни глумачких бардова. Година за нама однела је и Љубишу Самарџића Смокија. Или, ако више волите, Шурду. Смокијевим одласком домаћа кинематографија је претпела огроман губитак, а колико је он био јединствен и непоновљим говори и један стари текст, који је управо глумац написао о свом детињству.
- Кад се време мења, стегне ме реума: сврби и бургија у оба рамена, тишти ме зглоб десне руке... Ако не за лепа времена, а оно бар тада, сетим се табли леда које сам у шеснаестој години вукао на леђима, за сладолед од кога смо живели моја покојна мајка, Радмила, покојна сестра Вида, мој брат Жарко и ја ... - пише Смоки за ТВ Новости 1973. године. Оца Драга изгубио је када је имао девет година, а његова прерана смрт дошла је као последица
