Може ли се до првог милиона без помоћи власти - експерти

Шта кажу економисти о првом милиону

(Агенција Бета емитује серију текстова под заједничким насловом: Бизнис и политика у Србији - може ли се до првог милиона без помоћи власти. Повод је књига новинара Мише Бркића "Бизнис класа", нека врста пословних биографија најуспешнијих српских бизнисмена. Јуче смо објавили основне назнаке из изјава неких од водећих српских бизнисмена цитираних у књизи, а данас емитујемо трећи и последњи сегмент серије, мишљења економских и других експерата.)

Економски експерти са мањом или већом дозом резерви гледају на тврдње водећих српских бизнисмена да им држава није помогла у пословним успесима. "То је мало вероватно у земљи у којој држава контролише практично сваку већу привредну активност", каже за агенцију Бета економиста Мирослав Прокопијевић, уз оцену да су пословни људи "прећутали како им је држава помогла".

"Тих начина (за помоћ државе) је било више. Повлашћени кредити (или они који се не враћају), плаћање министара и странака да би се добиле информације, погодна законска решења, велики послови, добијање дозвола за градњу, увоз, итд. преко везе (уз давање мита или рекета), толерисање кашњења плаћања добављачима, инструментализација судства, пореске олакшице и опраштање пореских дугова, спречавање разних инспекција и пореских органа да вршљају по фирмама, толерисање прања новца, легализације незаконито стечених средстава - само су неки од начина на које је држава овде помагала пословним људима. Наравно, не свима у истој мери", оцењује Прокопијевић.

Он каже да, "ако се под 'бизнис класом' подразумева група оних који имају веће послове и зараде, онда се може рећи да у Србији таква група постоји. Она није бројна, вероватно негде између неколико десетина и једне стотине".

Економиста Љубомир Маџар сматра да је, чак и у случајевима кад је први милион зарађен у спрези са политиком, за то крива држава, а не привредник који је искористио повољну ситуацију. "Државне институције су дужне да спрече било какве привилегије и обезбеде поштовање закона... Систем мора да буде транспарентан, да обезбеди једнаке услове за све учеснике на тржишту и да онемогући било каке 'нестастушлуке' на које су спремни пословни људи да би профитирали", навео је он.

Маџар верује да је могуће стећи први милион евра без добрих веза са влашћу и коришћења разних привилегија, али да свакако има и оних који су се обогатили на тај начин. "Људи који имају храбрости и спремни су да ризикују, могу да стекну велико богатство, а да немају никакав додир с људима на власти. Велики број српских бизнисмена је капитал стекао ван Србије, попут Мирослава Мишковића и Богољуба Карића", казао је он.

Маџар је додао да је систем у Србији и сада такав да политика спроводи насиље на пословним људима, прогања их, хапси и држи у затвору, а углавном се покаже да за то нема основа. "Таквим односом према успешним пословним људима наноси се штета и њима јер су онемогућени да шире пословање и стичу добит, али и држави јер се губе радна места и уплаћује мање пореза", указао је Маџер.

Бизнис класа у Србији, по његовим речима, не постоји у смислу "класе" - како су је дефинисали Маркс и Лењин, а један број српских бизнисмена је у књизи Мише Бркића тако означен метафорички, као људи који су успешни и представљају пословну елиту. "Ако би мерило за улазак у бизнис класу био њихов капитал, онда је питање која би граница капитала била постављена и према том критеријуму би било неколико слојева у оквиру те класе", казао је он.

Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија, на питање да ли је у Србији могуће зарадити "први милион" без помоћи државе, односно власти, каже да хипотетички јесте могуће, а "можда је неко успео и у стварности".

"Чињеница је да су прилике за брже богаћење на основу добијања привилегованих информација, приступа јавним фондовима, управљања ранијим друштвеним предузећима, као и услед разних спољних фактора - као што су међународне санкције, хиперинфлација, затвореност тржишта, цепање бивше заједничке државе, недоследност државне политике и многи други чиниоци, створили бројне пречице за бржи успон оних који су у таквим околностима били ближи доносиоцима одлука из јавног сектора, као и онима који су у таквим околностима зараду остварили на бољем препознавању слабости у систему", рекао је Ненадић агенцији Бета.

"Не треба заборавити да се, нарочито током 90-их, услед ратова и санкција, у многим привредним гранама пословање одвијало практично ван закона, али уз прећутну сагласност носилаца власти и да је један део капитала касније пренет у легалне токове", додао је Ненадић.

Он је оценио да "у Србији постоји генерални проблем нетранспарентности при доношењу закона и подзаконских аката, а да не говоримо о појединачним одлукама о томе да ли ће и на који начин ти закони бити примењени. Јавне расправе се у бројним случајевима не спроводе и поред тога што су обавезне, а и када се спроведу, нема увек довољно информација о томе због чега су прихваћена управо таква решења".

"У погледу подзаконских аката, не постоји готово никаква могућност да јавност укаже на могуће проблематичне ефекте. Не постоји дужност јавних функционера, њихових саветника или службеника који су укључени у доношење одлука, да обелодане ко им се обраћао, са каквим предлозима и аргументима за то да буде донета одређена одлука", нагласио је он.

За Ненадића је термин "бизнис класа" нов, и није јасно шта би све требало да обухвати, односно која би била разделна линија између припадника те класе и других власника предузећа и предузетника. "Нема, такође, сумње у то да се међу њима могу правити разлике у погледу начина развоја пословања и позитивног или негативног утицаја који је на то имала повезаност са представницима државе, стартна позиција из доба социјалистичког система или доба пре масовне приватизације предузећа, припадност владајућим структурама или повезаност са политичким гарнитурама", наводи он.

"Ако се разлика између 'бизнис класе' и малих привредника уочава искључиво у величини њиховог бизниса, онда би то била у питању обична статистичка категорија, без даљих последица. Тако би по мом мишљењу и требало да буде. Уколико се међу њима прави разлика у погледу третмана од стране државе, било у погледу давања привилегија, било у погледу постављања препрека за пословање, то представља проблем и отвара простор за корупцију", закључује Немања Ненадић.

- Може ли се до првог милиона без помоћи власти - бизнисмени о свом првом милиону

- Бизнис и политика: Може ли се до првог милиона без помоћи власти

(Бета, 03.06.2018)