Из првог лица: Како изгледа један дан у животу анксиозне особе
Ноизз 03.10.2018
Нисам ни срећан ни тужан. Не знам због чега ми се зноје руке и зашто имам жарку жељу да побегнем у собу и тамо проведем остатак живота. Осећам се беспомоћно на тренутке, а опет нисам сигуран да ли је то нормалан и пролазан осећај. Слушам само класичну музику, или неки микс за учење и опуштање. Почињем да се трипујем да ми треба медитација и мрзим што сутра морам да устанем. Милион мисли у једном тренутку помешаних са страхом и стрепњом, а заправо је све "само" анксиозност.
Језив а уједно и специфичан детаљ код анксиозности је што заправо не можеш да је објасниш, па ако временом схватиш да си довољно јак - утешиш себе да ти није потребна стручна помоћ. Са таквим убеђењима живим скоро три године, али сам знатно о томе научио и прочитао, па тек на крају отишао код психотерапеута. Али, док тај дан није коначно дошао, мало је рећи да сам прошао кроз пакао. Иначе, не знам како сам постао анксиозан, али тачно знам дан
