"Od zabrinutog pogleda majke za vreme ručka došla sam do onkologije, ali ne, ovo nije tužna priča o raku i treba da je pročitaš"

Ne, ovo nije još jedna tužna priča o raku. Ovo je najsrećnija moguća priča, a, čini mi se, ne bi bila takva da nije bilo niza slučajnosti i čiste sreće, jer da sam slušala sebe danas verovatno ove redove ne bih ja ni pisala. Pre, sada već tri i po godine, u oktobru 2015. sedela sam i ručala. Majka sedi preko puta mene i posmatra me. U jednom momentu, nakon dugog i već pomalo čudnog posmatranja, samo je rekla: "Ajde, progutaj", što sam i uradila.