Reljić:Skup u Berlinu treba da ojača ulogu EU i članica u rešavanju problema u regionu
Sastanak nemačke kancelarke i francuskog predsednika sa zapadnobalkanskim prvacima narednog ponedeljka pre svega treba da iznova ojača ulogu Evropske unije (EU) i njenih članica u rešavanju problema u jugoistočnoj Evropi, ocenio je šef briselske kancelarije Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove (SWP) Dušan Reljić.
Reljić je za agenciju Beta i Euraktiv rekao da na berlinskom skupu ne očekuje nikakav obrt, niti "neki dramatičan plan za Kosovo ili bilo šta nalik tome".
No, kako je naveo, političarima iz regiona biće svakako predočeno da o politici proširenja EU odlučuju njene članice kao i da je u najvećoj meri na njima da rade na prevazilaženju dubokih političkih sukoba na području bivše Jugoslavije.
Prema najavama iz Berlina na sastanak koji 29. aprila organizuju nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) pozvani su najviši zvaničnici Zapadnog Balkana (Albanija, BiH, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija) kao i Hrvatske i Slovenije i predstavnici Evropske komisije.
"Ukoliko se još nadaju članstvu u EU, zemlje Zapadnog Balkana moraju pažljivo da slušaju šta im se kaže u članicama Unije, a posebno u Berlinu", rekao je Reljić.
Prema njegovom mišljenju, na sastanku u Berlinu biće jasno rečeno da bi promene granica na Balkanu naišle na otpor u EU, pre svega zbog strepnje da bi takve promene mogle da se preliju na Bosnu i Hercegovinu, a možda i na Severnu Makedoniju i Crnu Goru.
Američke diplomate stavile su do znanja da očekuju da EU i njene članice posvete više pažnje i sredstava stabilizaciji Zapadnog Balkana zato što su "zaribali" pregovori o Kosovu pod pokroviteljstvom EU kao i zbog političkog tavorenja u BiH. U Vašingtonu mogu da se čuju i upozorenja da bi izostanak početka pregovora Severne Makedonije o pristupanju EU krajem juna mogao da izazove političku krizu u toj državi.
No, nemački i drugi zvaničnici u EU u mogućnosti izmena graničnih linija o kojima je bilo reči u kontaktima Beograda i Prištine, vide najveću opasnost za stabilnost u regionu. Američka diplomatija je, međutim, iskazala spremnost da uzme u obzir i takvu mogućnost prevazilaženja srpsko-albanskog sukoba na Kosovu.
Reljić je ukazao na bojazan u EU da bi prihvatanje promena granice na području bivše Jugoslavije koristilo ruskom predsedniku Vladimiru Putinu oko Krima i drugih otcepljenih teritorija u bivšem Sovjetskom Savezu. Ukazao je i da je odluka američkog predsednika Donalda Trampa da prizna Golan kao teritoriju Izraela došla u nepovoljnom trenutku za EU, s obzirom na Krim.
Gledano na duži rok, posle izbora za Evropski parlament u maju i postavljanja nove Evropske komisije u oktobru, biće poznato i ko će, umesto Mogerini, biti novi visoki predstavnik EU za spoljne poslove.
Reljić očekuje da bi novi visoki predstavnik mogao da dobije i posebnog poverenika za Zapadni Balkan čiji bio zadatak bio da iznova pokrene pregovore Beograda i Prištine.
Prema Reljićevom mišljenju, i da dalje će se raditi na 'kvadraturi kruga", tj. na pitanju "kako da se normalizuju odnosi Beograda i Prištine, a da Beograd barem za početak ne treba da prizna Prištinu". On smatra i da bi "nešto jača autonomija Severa bila ponuda za Beograd, a za Prištinu da se neće dirati granice Kosova".
"Šećerlema za sve bi bilo nešto više para EU za razvoj u regionu i načelno više brige o ekonomskom i socijalnom razvoju", kazao je Reljić. Ta veća sredstva mogla da dođu iz Pretpristupnih fondova EU(IPA II) iz kojih Turskoj, zbog nepoštovanja ljudskih prava, verovatno neće biti dodeljen pun iznos.
Ni Beograd, ni Priština, sudeći prema izjavama lidera u štampi, nemaju velika očekivanja od sastanka u Berlinu, kada je reč o povratku dijalogu i putu ka normalizaciji odnosa.
Predsednik Srbije Aleksandar Vućić odbija povratak dijalogu koji se u Briselu vodi uz posredovanje EU dok Priština ne ukine kaznene carinske namete na srpske proizvode i kaže da, iako mu iz sveta traže da uradi nešto da odobrovolji Prištinu, "bez obzira što neće biti lako izdržati pritiske, poruka Srbije je da to neće učiniti".
Od uvođenja taksi od 100 odsto na proizvode iz Srbije i BiH pre pet meseci, problemi samo rastu - Priština je usvojila zakon o transformaciji snaga bezbednosti, odnosno stvaranju vojske, zatim platformu za pregovore neprihvatljivu za Beograd a sada je i kosovska izborna komisija odbila kandidate Srpske liste za gradonačelnike u opštinama na Severu.
Predsednik Kosova Hašim Tači izjavio je da prema njegovim saznanjima u Berlinu neće biti predložen nikakav plan za sporazum Kosova i Srbije. Premijer Kosova Ramuš Haradinaj naglasio je da je "Evropa Kosovu dužna liberalizaciju viza" i da će on na to podsetiti Merkel i Makrona u Berlinu.
(Beta, 25.04.2019)
