Lunarni obrt
Danas 26.07.2019 | Piše: Svetislav Basara
Vekovni, od strane srpskih država izdašno subvencionisani skepticizam – dodatno komplikovan poslovičnom neprejebivošću – glede svega „što nije srpsko“, a naročito svega onog što se ne uklapa u srpska smatranja šta može (i šta sme) da postoji, šta ne, šta je moguće šta pak nemoguće, jedan je od glavnih uzroka što u Srbiji uporno opstaju stvari koje ne bi trebalo da postoje i koje su na drugim mestima nemoguće.
Otuda je samorazumljivo što je iskrcavanje čoveka na Mesec – koje ovih dana pompezno slavi pedesetogodišnjicu – u većinskoj SR Srbiji momentalno „ocenjeno“ kao šala, komika, ujdurma i nameštaljka. Govorim ovo iz prve ruke, kao šesnaestogodišnjak sam lično prisustvovao rađanju srpskog lunarnog skepticizma, mislim da sam u jednoj od kolumni već i pisao o tome. Za razliku od neprosveštenih seoskih i palanačkih masa, koje su na vest o čovekovom zakoračivanju na
