Они су решили да голим рукама оживе мртво језеро, некадашњу оазу у Београду: Ово је тек почетак

Дивља градња, фекалије, смеће и шут - тако је "убијена" чувена Ракина бара у Сремчици. Бајковито природно језеро живи још само у сећањима старијих. И ово би била једна типична прича о људском немару и немилосрдном уништавању природе, да другари из краја нису села за сто и рекли - "Вратићемо језеро". Није лако. Извори су затрпани, дно је препуно смећа, све је одавно зарасло и језеро се више ни не назире. Оно што је годинама уништавано, деловало је заувек