Метафизика евро дизела (4)
Данас 12.03.2020 | Пише: Светислав Басара
Да ли сам вапио екс профундис, да ли сам дубоко у срцу тако осећао – на та питања, игла детектора лажи зацело не би задрхтала, прошао бих тест, али ма колико повремено јадиковао што сам се родио (а можда нисам морао) још ме је више ужасавала помисао на могућност да заборав и смрт избришу неподношљивост последица мог рођења.
Нема, поштено говорећи, у мом памћењу ничега што не заслужује (па и вапи) да буде избрисано, а опет сам се у страху и дрхтању суочавао са могућноћу – а управо ми се једна кезила – да сећања на грехе, гадости, нискости и глупости и које сам починио буду избрисани из Књиге Живота. Све је то Стојковић био предвидео. Нећеш ти имати капацитет – реће неких пола године пре смрти – не можеш ти примити откровење у тоталитету. Тоталитет би те спржио, не откровење,
